Миграциона политика, избеглице и расељена лица
21 члан. Пречишћен текст, последња измена Сл. гласник РС број 1/2011-41.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о предаји и прихвату лица чији је улазак или боравак нелегалан са Протоколом између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о спровођењу Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о предаји и прихвату лица чији је улазак или боравак нелегалан, који је потписан у Београду, 4. октобра 2010. године, у оригиналу на српском и македонском и енглеском језику.
(1) Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о предаји и прихвату лица чији је улазак или боравак нелегалан са Протоколом између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о спровођењу Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о предаји и прихвату лица чији је улазак или боравак нелегалан, у оригиналу на српском језику гласи:
(2) СПОРАЗУМ
(3) ИЗМЕЂУ
(4) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(5) I
(6) ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ
(7) О ПРЕДАЈИ И ПРИХВАТУ ЛИЦА ЧИЈИ ЈЕ УЛАЗАК
(8) ИЛИ БОРАВАК НЕЛЕГАЛАН
(9) Влада Републике Србије и Влада Републике Македоније (у даљем тексту: „Стране”),
(10) у жељи за наставком сарадње у циљу гарантовања бољег спровођења одредаба о кретању лица,
(11) у жељи да се омогући поновни прихват и транзит лица чији је улазак или боравак нелегалан,
(12) у духу међусобног поверења и на основу узајамности,
(13) одлучне да ће се борити против нелегалних миграција,
(14) споразумеле су се о следећем:
(1) 1. Свака Страна ће, на захтев друге Стране, прихватити на територију своје државе држављанина треће државе или лице без држављанства које не испуњава или више не испуњава услове за улазак или боравак који се примењују на територији државе молиље ако је утврђено или се основано претпоставља да је то лице ушло директно на територију државе те Стране након што је боравило или транзитирало преко територије замољене државе.
(2) 2. Свака Страна ће на захтев друге Стране, прихватити држављанина треће државе или лице без држављанства које нелегално борави на територији државе молиље, ако има важећу дозволу боравка, важећу визу или неку другу важећу исправу за улазак или боравак издату од замољене државе.
(3) 3. Свака Страна, на захтев друге Стране, након спроведеног поступка, мора да одговори писмено, а најкасније у року од десет (10) календарских дана од дана пријема захтева, да ли прихвата на територију своје државе лице које не испуњава или више не испуњава услове за улазак или боравак који се примењују на територији државе молиље. Изузетно, ако постоје правне или фактичке сметње, овај рок се може продужити за највише шест (6) календарских дана. Свако одбијање прихвата мора се писано образложити.
(4) 4. Након што замољена држава да позитиван одговор на захтев за прихватање из става 3. овог члана, надлежни орган државе молиље издаће путну исправу за странце у складу са својим националним законодавством. Уколико је националним законодавством замољене државе прописано, надлежно дипломатско-конзуларно представништво издаће визу.
(5) 5. Након што је дата сагласност, враћање наведеног лица извршиће се без одлагања, а најкасније у року од три месеца. На захтев државе молиље овај рок може бити продужен за време потребно да се отклоне правне или фактичке сметње.
(6) 6. Надлежни органи државе молиље у року од четрдесет и осам (48) сати могу поднети захтев за прихват држављанина треће државе или лице без држављанства по скраћеном поступку, ако је то лице, ухваћено након нелегалног преласка, у близини граничне линије, а дошло је директно са територије замољене државе. Скраћени поступак се примењује само у случају када надлежни орган државе молиље достави доказе или основане претпоставке који омогућују утврђивање да је то лице нелегално прешло заједничку границу након боравка или транзита преко територије државе молиље. Надлежни орган замољене државе мора одговорити на такав захтев у року од два (2) радна дана. Ако се одбије прихват лица у скраћеном поступку, прихват се може затражити у складу са ставом 3. овог члана.
(7) 7. Након одобравања захтева за прихват по скраћеном поступку, надлежни орган државе молиље писменим путем обавештава надлежни орган замољене државе о предаји лица. Предаја и прихват вршиће се на основу записника чији је садржај дефинисан у Анексу Протокола о спровођењу овог споразума. Замољена држава мора одмах и без одлагања преузети лица која се враћају у скраћеном поступку, а најкасније у року од дванаест (12) сати од пријема најаве.
(1) Обавеза прихвата према члану 3. овог споразума не постоји у случају:
(2) 1.) држављана трећих држава који имају заједничку државну границу са државом молиљом;
(3) 2.) држављана трећих држава или лица без држављанства која су у време уласка имала важећу улазну визу или дозволу боравка издату од стране државе молиље или су након уласка добиле дозволу боравка у тој држави;
(4) 3.) држављана трећих држава или лица без држављанства која на дан пријема захтева за прихват дуже од дванаест (12) месеци, бораве на територији државе молиље, осим у случају да поседују важећу дозволу боравка издату од замољене државе која има дужи рок важења;
(5) 4.) држављана трећих држава или лица без држављанства којима је држава молиља правноснажном одлуком признала статус избеглице на основу одредаба Конвенције о правном положају избеглица, усвојене у Женеви дана 28. јула 1951. године, измењене и допуњене Протоколом о правном положају избеглица, усвојеним у Њујорку дана 31. јануара 1967. године, или статус лица без држављанства на основу Конвенције о правном положају лица без држављанства, усвојене у Њујорку дана 28. септембра 1954. године;
(6) 5.) држављана трећих држава или лица без држављанства за које је држава молиља започела поступак признавања статуса избеглице, до доношења коначне одлуке;
(7) 6.) ако је виза или дозвола боравка издата од стране државе молиље добијена коришћењем лажних или фалсификованих докумената, давањем лажне изјаве а да је та особа претходно боравила на, или пролазила преко територије замољене стране.
(8) 7.) ако лице не поштује неки од услова у вези са визом а претходно је боравило на или пролазило преко територије замољене државе.
Држава молиља прихватиће назад на територију своје државе оне држављане трећих држава или лица без држављанства за која се одговарајућом провером, у року од три (3) месеца, спроведеном од стране замољене државе, утврди да у време предаје са територије државе молиље нису били испуњени услови из чл. 3. и 4. овог споразума.
(1) 1. Свака Страна ће, на захтев друге Стране, одобрити транзит преко територије своје државе држављана трећих држава и лица без држављанства који не испуњавају или више не испуњавају услове уласка или боравка на територији државе молиље, под условом да је држава молиља обезбедила прихват у држави одредишта или другој држави транзита.
(2) 2. Садржај захтева, подаци о транзиту и надлежни органи за слање и разматрање захтева одређују се чл. 8. и 9. Протокола о спровођењу овог споразума.
(3) 3. Замољена држава одговориће у најкраћем могућем року, а најкасније у року од пет (5) радних дана од дана пријема захтева.
(4) 4. Држава молиља одговорна је за читаво путовање лица у државу одредишта, а то лице поновно прихвата ако је одбијен прихват у држави одредишта или другој транзитној држави или се путовање из било ког разлога не може извршити.
(5) 5. Држава молиља обавештава замољену државу о томе да ли је лицу у транзиту потребна пратња. Замољена држава може одлучити да:
(6) 1.) обави транзит тог лица преко територије своје државе, уз накнаду трошкова;
(7) 2.) транзит обави у сарадњи са државом молиљом;
(8) 3.) овласти државу молиљу да обави транзит преко територије њене државе.
(9) 6. У случајевима из тач. 2. или 3. става 5. овог члана пратња државе молиље у надлежности је овлашћених органа замољене државе.
(10) 7. Ако се транзит обавља с пратњом, службена лица државе молиље која учествују у пратњи свој задатак извршавају ненаоружана и по правилу у цивилу.
(11) 8. Овлашћења пратилаца приликом обављања њиховог задатка ограничена су на неопходну одбрану. Уколико службена лица замољене државе нису на располагању или им је потребна помоћ, пратња може, у случају непосредне и озбиљне претње, предузети сразмерне мере како би се лице у транзиту спречило да побегне, нанесе повреде себи, трећем лицу или проузрокује штету.
(12) 9. Пратиоци државе молиље код себе морају имати одобрење за транзит.
(1) 1. Пратња је одговорна за надзор над лицем, уз помоћ и под надлежношћу замољене државе.
(2) 2. Замољена држава може, према потреби, након саветовања са пратњом, преузети одговорност за надзор над лицем.
(3) 3. Држава молиља мора спровести све потребне мере како би се осигурао што бржи транзит лица.
Ако се транзит обавља без пратње, надзор обављају службена лица замољене државе.
(1) Ако лице одбије транзит, држава молиља ће:
(2) 1.) без одлагања поновно прихватити то лице, ако то лице нема пратњу, или,
(3) 2.) замолити замољену државу да лице у поступку транзита покуша поново да транзитира као и да у том времену обезбеди надзор над тим лицем. Одбијање транзита има исте правне последице као што их одређује национално законодавство државе молиље, ако би до таквог одбијања дошло на територији њене државе. Ако замољена држава не успе да реализује транзит, држава молиља ће лице у транзиту без одлагања поновно прихватити.
Надлежни органи Страна ће се међусобно обавештавати о чињеницама важним за транзит.
(1) 1. Надлежни орган замољене државе обезбеђује одговарајућу заштиту и подршку пратиоцима државе молиље приликом обављања њиховог задатка у складу са националним законодавством замољене државе.
(2) 2. Службена лица из става 1. овог члана која учествују у пратњи на територији замољене државе, морају током транзита поступати, у складу с унутрашњим законодавством замољене државе.
(1) 1. Ако службено лице државе молиље које обавља транзит на територији државе друге Стране претрпи штету приликом обављања или за време задатка, држава молиља одговорна је за штету без тражења накнаде од замољене државе.
(2) 2. Када службена лица једне Стране обављају транзит у складу са овим споразумом, на територији државе друге Стране, држава молиља одговорна је за сву штету коју та лица проузрокују својим радњама, у складу са националним законодавством Стране на територији чије државе делују.
(3) 3. Ако оштећени затражи накнаду од замољене државе у складу са ставом 2. овог члана, замољена држава одговорна је за такву штету под условима који би важили за штету кад би је починила њена службена лица. Страна чија службена лица проузрокују штету било ком лицу на територији државе друге Стране, у целини надокнађује другој страни уговорници износ који је та Страна исплатила оштећеном или другим лицима која на то имају право у његово име.
(4) 4. Без утицаја на остваривање својих права од трећих лица и са изузетком става 3. овог члана, Стране у случајевима из става 2. овог члана договором ће решити питања захтева за накнаду штете коју је једна Страна претрпела од друге Стране.
(1) Транзит може бити одбијен:
(2) 1.) ако лицу у држави одредишта или другој држави транзита прете мучењем, нечовечним или понижавајућим поступањем, кажњавањем, смртном казном или прогоном због расе, вероисповести, националности, припадности одређеној друштвеној групи или због политичког уверења;
(3) 2.) ако лицу у држави одредишта или другој држави транзита прети покретање кривичног поступка или извршење кривичних санкција, осим због нелегалног преласка државне границе;
(4) 3.) ако је лицу изречена безбедносна или заштитна мера протеривања с територије замољене државе;
(5) 4.) због заштите јавног поретка, националне безбедности или јавног здравља.
Држава молиља сноси све трошкове у случају предаје и прихвата до државне границе замољене државе, а у случају транзита до државе одредишта.
(1) 1. Ако се приликом спровођења овог Споразума саопштавају лични подаци, потребно их је прикупити, обрадити и заштитити у складу с унутрашњим законодавством и релевантним међународним уговорима, који обавезују Стране. Посебно се узимају у обзир следећи критеријуми:
(2) 1.) Страна која прими податке може их употребити само у сврху која је одређена овим Споразумом и под условима које одреди Страна која податке саопштава;
(3) 2.) лични подаци могу се саопштити само у складу са националним законадавством надлежним органима који су одговорни за спровођење овог Споразума и могу да користе такве податке искључиво на начин који неовлашћеним лицима онемогућава приступ до њих. Страна која саопштава податке мора дати писану сагласност пре него што се подаци могу саопштити другим органима;
(4) 3.) Страна која саопштава податке гарантује да су исти тачни, потребни и не излазе из оквира сврхе ради које су саопштени. Ако подаци нису тачни или су нелегално саопштени, о томе ће се одмах обавестити Страна која је податке примила како би се подаци исправили или уништили;
(5) 4.) свако лице се на његов захтев обавештава о саопштавању података који се на њега односе као и о њиховој сврси;
(6) 5.) саопштени лични подаци чувају се само онолико времена колико је потребно за сврху ради које су саопштени. Свака Страна обезбедиће надзор над обрадом и употребом сачуваних података у складу с унутрашњим законодавством;
(7) 6.) свака Страна мора саопштене личне податке заштитити од неовлашћеног приступа, измене или откривања.
(8) 2. Лични подаци који се саопштавају у вези с предајом, прихватом и транзитом лица могу се односити само на:
(9) 1.) податке о лицу које треба да се преда као и када је потребно, о члановима његове породице (презиме, девојачко презиме, име, раније име, надимак и слично, датум и место рођења, пол, пребивалиште или боравиште, садашње и претходна држављанства);
(10) 2.) пасош, личну карту или било коју другу личну или путну исправу;
(11) 3.) остале податке који су потребни за идентификацију лица које ће бити предато;
(12) 4.) план путовања и места стајања;
(13) 5.) одобрење за привремени боравак или визе.
(1) 1. Одредбе овог Споразума не утичу на обавезе Страна које се односе на предају или прихват лица, а произилазе из других међународних уговора који обавезују Стране.
(2) 2. Одредбе овог Споразума не утичу на спровођење одредаба Конвенције о правном положају избеглица, усвојене у Женеви дана 28. јула 1951. године измењене и допуњене Протоколом о правном положају избеглица, усвојеним у Њујорку дана 31. јануара 1967. године, Конвенције о правном положају лица без држављанства, усвојене у Њујорку дана 28. септембра 1954. године, као и Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, усвојене у Риму дана 4. новембра 1950. године.
(3) 3. Одредбе овог Споразума не примењују се у случајевима међународне правне помоћи у кривичним стварима.
(1) Протоколом за спровођење овог споразума одредиће се:
(2) 1.) надлежни органи за слање и разматрање захтева за предају, прихват или транзит, као и начин међусобне комуникације;
(3) 2.) исправе на основу којих се утврђује или основано претпоставља држављанство;
(4) 3.) исправе и информације којима се утврђује или основано претпоставља боравак држављана трећих држава или путовање кроз територију Стране;
(5) 4.) садржај захтева за предају, прихват или транзит;
(6) 5.) начини доказивања нелегалног преласка државне границе;
(7) 6.) гранични прелази за предају и прихват лица;
(8) 7.) начин накнаде трошкова предаје, прихвата или транзита.
(1) 1. Стране ће међусобно сарађивати у спровођењу и тумачењу одредаба овог споразума.
(2) 2 Свака страна може сазвати састанак експерата обе Стране ради разјашњавања било којих питања у вези са спровођењем и применом одредаба овог споразума.
Све спорове произашле из тумачења или спровођења одредаба овог споразума, а које није могуће решити у непосредним контактима надлежних органа из члана 18. став 2. овог споразума и чланом 9. протокола, Стране ће решити дипломатским путем.
(1) 1. Овај споразум закључује се на неодређено време.
(2) 2. Овај Споразум ступа на снагу првог дана месеца који следи након датума пријема последњег писаног обавештења, којим се Стране међусобно обавештавају, дипломатским путем, о испуњењу свих унутрашњих правних услова потребних за његово ступање на снагу.
(3) 3. Свака Страна може у сваком тренутку, делимично или у целини, суспендовати спровођење овог Споразума, осим у случајевима из члана 2. овог Споразума, писаним обавештењем другој страни уговорници, дипломатским путем, због заштите јавног поретка, националне безбедности или јавног здравља. Стране ће се одмах дипломатским путем службено обавестити о престанку сваке такве мере.
(4) 4. Свака Страна може отказати овај Споразум писаним обавештењем другој страни уговорници дипломатским путем. Отказ ступа на снагу тридесет (30) дана од дана пријема таквог обавештења.
(1) Овај Споразум може се у свако доба изменити и допунити узајамним писаним споразумом Страна. Свака тако договорена измена и допуна ступа на снагу на начин предвиђен у члану 20. став 2. овог Споразума.
(2) Сачињено у Београду дана 4. октобра 2010. године у по два оригинална примерка, на српском, македонском и енглеском језику, при чему су оба текста једнако веродостојна. У случају било каквих размимоилажења у тумачењу, текст на енглеском језику има предност.
(3) ЗА ВЛАДУ
(4) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(5) Ивица Дачић, с.р.
(6) ЗА ВЛАДУ
(7) РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ
(8) Гордана Јанкулоска, с.р.
(9) ПРОТОКОЛ
(10) ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ
(11) РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ О СПРОВОЂЕЊУ
(12) СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
(13) И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ О ПРЕДАЈИ
(14) И ПРИХВАТУ ЛИЦА ЧИЈИ ЈЕ УЛАЗАК ИЛИ БОРАВАК
(15) НЕЛЕГАЛАН
(16) Влада Републике Србије и Влада Републике Македоније (у даљем тексту: „Стране”), на основу члана 17. Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о предаји и прихвату лица чији је улазак или боравак нелегалан, потписан дана 4. октобра 2010. године у Београду (у даљем тексту: Споразум), у сврху спровођења Споразума, договорили су следеће:
Извор: Правно-информациони систем Републике Србије, редакцијски пречишћен текст. Важи само текст објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“.