(1) Овим законом уређују се услови и начин претварања потраживања Народне банке Југославије по основу краткорочних хартија од вредности банака у дугорочне кредите, којима су, у складу са Одлуком о замени потраживања Народне банке Југославије од банака по основу кредита и других пласмана из примарне емисије краткорочним хартијама од вредности („Службени лист СРЈ”, бр. 4/97, 8/97, 33/97 и 6/98), замењени краткорочни кредити и други пласмани из примарне емисије дати банкама за намене у пољопривреди, за припрему туристичких услуга и за текуће одржавање у електропривреди, производњи угља и железничком саобраћају.
(2) Банке ће потраживања по основу краткорочних хартија од вредности издатих од крајњих корисника за намене из става 1. овог члана, претворити у дугорочне кредите, под условима и на начин прописаним овим законом.
Основицу за претварање краткорочних потраживања у дугорочне кредите, у смислу члана 1. став 1. овог закона, представља књиговодствено стање тих потраживања Народне банке Југославије са стањем на дан 31. децембра 1997. године.
(1) Народна банка Југославије претвориће банкама своја потраживања у дугорочне кредите, са роком враћања од 15 година, који обухвата и одложни период од 5 година.
(2) Дугорочни кредити из става 1. овог члана отплатиће се у двадесет једнаких полугодишњих рата које доспевају 30. јуна и 31. децембра сваке године.
(3) Прва рата доспева за плаћање 30. јуна 2003. године.
(1) На дугорочне кредите из члана 2. овог закона банке плаћају камату Народној банци Југославије по каматној стопи од 0,5% годишње.
(2) Камата из става 1. овог члана тече од 1. јануара 1998. године до коначне отплате, а обрачунава се годишње уназад и плаћа до 31. јануара текуће године за претходну годину.
Народна банка Југославије ће на основу поднетих захтева банака закључити са сваком банком уговор о претварању краткорочних потраживања у дугорочни кредит, под условима утврђеним овим законом.
(1) Банке ће претворити краткорочна потраживања у дугорочне кредите крајњим корисницима кредита за намене из члана 3. овог закона, према књиговодственом стању тих потраживања на дан 31. децембра 1997. године.
(2) Банке могу претварати краткорочна потраживања у дугорочне кредите и у већем износу од износа из става 1. овог члана на терет свог потенцијала.
(1) Краткорочна потраживања претворена у дугорочне кредите, у смислу члана 6. овог закона, крајњи корисници могу користити само за намене из тог члана.
(2) Банке су дужне да од крајњих корисника кредита одмах наплате износ дела дугорочних кредита који се не користи за намене из члана 3. овог закона и да те износе употребе за отплату дугорочних кредита Народној банци Југославије.
(1) Краткорочна потраживања за намене из члана 3. овог закона банке ће претворити у дугорочне кредите на основу захтева крајњих корисника тих кредита. Банка споразумно утврђује са сваким корисником кредита износ краткорочног потраживања по наменама, који се, у смислу овог закона, претвара у дугорочни кредит.
(2) Крајњи корисници кредита подносе банкама захтев из става 1. овог члана, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(1) Дугорочне кредите из члана 7. овог закона банке ће одобрити крајњим корисницима кредита под условима из члана 4. став 1. овог закона.
(2) Крајњи корисник кредита отплатиће дугорочни кредит из става 1. овог члана у двадесет једнаких полугодишњих рата, које доспевају 15. јуна и 15. децембра сваке године.
(3) Прва рата доспева за плаћање 15. јуна 2003. године.
(1) Крајњи корисници кредита плаћају банкама камату на дугорочне кредите из члана 7. овог закона по каматној стопи од 1% годишње.
(2) Камата из става 1. овог члана тече од 1. јануара 1998. године до коначне отплате, а обрачунава се полугодишње уназад и плаћа до 31. јануара текуће за претходну годину.