(1) Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pretvaranja potraživanja Narodne banke Jugoslavije po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti banaka u dugoročne kredite, kojima su, u skladu sa Odlukom o zameni potraživanja Narodne banke Jugoslavije od banaka po osnovu kredita i drugih plasmana iz primarne emisije kratkoročnim hartijama od vrednosti („Službeni list SRJ”, br. 4/97, 8/97, 33/97 i 6/98), zamenjeni kratkoročni krediti i drugi plasmani iz primarne emisije dati bankama za namene u poljoprivredi, za pripremu turističkih usluga i za tekuće održavanje u elektroprivredi, proizvodnji uglja i železničkom saobraćaju.
(2) Banke će potraživanja po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti izdatih od krajnjih korisnika za namene iz stava 1. ovog člana, pretvoriti u dugoročne kredite, pod uslovima i na način propisanim ovim zakonom.
Osnovicu za pretvaranje kratkoročnih potraživanja u dugoročne kredite, u smislu člana 1. stav 1. ovog zakona, predstavlja knjigovodstveno stanje tih potraživanja Narodne banke Jugoslavije sa stanjem na dan 31. decembra 1997. godine.
(1) Narodna banka Jugoslavije pretvoriće bankama svoja potraživanja u dugoročne kredite, sa rokom vraćanja od 15 godina, koji obuhvata i odložni period od 5 godina.
(2) Dugoročni krediti iz stava 1. ovog člana otplatiće se u dvadeset jednakih polugodišnjih rata koje dospevaju 30. juna i 31. decembra svake godine.
(3) Prva rata dospeva za plaćanje 30. juna 2003. godine.
(1) Na dugoročne kredite iz člana 2. ovog zakona banke plaćaju kamatu Narodnoj banci Jugoslavije po kamatnoj stopi od 0,5% godišnje.
(2) Kamata iz stava 1. ovog člana teče od 1. januara 1998. godine do konačne otplate, a obračunava se godišnje unazad i plaća do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Narodna banka Jugoslavije će na osnovu podnetih zahteva banaka zaključiti sa svakom bankom ugovor o pretvaranju kratkoročnih potraživanja u dugoročni kredit, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
(1) Banke će pretvoriti kratkoročna potraživanja u dugoročne kredite krajnjim korisnicima kredita za namene iz člana 3. ovog zakona, prema knjigovodstvenom stanju tih potraživanja na dan 31. decembra 1997. godine.
(2) Banke mogu pretvarati kratkoročna potraživanja u dugoročne kredite i u većem iznosu od iznosa iz stava 1. ovog člana na teret svog potencijala.
(1) Kratkoročna potraživanja pretvorena u dugoročne kredite, u smislu člana 6. ovog zakona, krajnji korisnici mogu koristiti samo za namene iz tog člana.
(2) Banke su dužne da od krajnjih korisnika kredita odmah naplate iznos dela dugoročnih kredita koji se ne koristi za namene iz člana 3. ovog zakona i da te iznose upotrebe za otplatu dugoročnih kredita Narodnoj banci Jugoslavije.
(1) Kratkoročna potraživanja za namene iz člana 3. ovog zakona banke će pretvoriti u dugoročne kredite na osnovu zahteva krajnjih korisnika tih kredita. Banka sporazumno utvrđuje sa svakim korisnikom kredita iznos kratkoročnog potraživanja po namenama, koji se, u smislu ovog zakona, pretvara u dugoročni kredit.
(2) Krajnji korisnici kredita podnose bankama zahtev iz stava 1. ovog člana, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
(1) Dugoročne kredite iz člana 7. ovog zakona banke će odobriti krajnjim korisnicima kredita pod uslovima iz člana 4. stav 1. ovog zakona.
(2) Krajnji korisnik kredita otplatiće dugoročni kredit iz stava 1. ovog člana u dvadeset jednakih polugodišnjih rata, koje dospevaju 15. juna i 15. decembra svake godine.
(3) Prva rata dospeva za plaćanje 15. juna 2003. godine.
(1) Krajnji korisnici kredita plaćaju bankama kamatu na dugoročne kredite iz člana 7. ovog zakona po kamatnoj stopi od 1% godišnje.
(2) Kamata iz stava 1. ovog člana teče od 1. januara 1998. godine do konačne otplate, a obračunava se polugodišnje unazad i plaća do 31. januara tekuće za prethodnu godinu.