Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму

Члан 1

Овим законом уређују се мере ограничења употребе дуванских производа ради заштите становништва од излагања дуванском диму, контрола забране пушења и надзор над спровођењем овог закона.

Члан 2

Изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. 1) пушење је поседовање или руковање упаљеним дуванским производом без обзира да ли се дим активно удише и издише;
2. 2) дувански производи намењени пушењу су: цигаре, цигарете, цигарилоси, резани дуван за увијање, резани дуван за луле, сецкани дуван за водене луле, „бидис”, „кретекс”, „стикс” и остали дувански производи намењени пушењу у складу са законом којим се уређује производња и промет дувана и дуванских производа;
3. 3) дувански дим је дим који се ослобађа из запаљеног дуванског производа намењеног пушењу и дим који се ослобађа из плућа приликом пушења;
4. 4) простор без дуванског дима је простор у коме нема дуванског дима, односно у коме се дувански дим не може видети, омирисати, нити осетити на било који други начин или потврдити мерењем;
5. 5) затворен простор је простор направљен од било каквог материјала који има кров или таваницу која је непокретна или покретна, врата, прозоре и пролазе који су у потпуности затворени било стално или привремено или простор код кога се мање од половине површине спољних зидова тог простора састоји од отвора у које се не рачунају отвори за прозоре и врата;
6. 6) радни простор је сваки затворени простор који служи за обављање послова, као и сваки повезани и други припадајући затворени простор, као што су ходници, лифтови, степеништа, предворја, заједничке просторије, тоалети, чекаонице, кантине, помоћни објекти, магацини, гараже, службена возила за превоз људи или робе и др.;
7. 7) јавни простор је сваки затворени простор доступан грађанима, односно намењен заједничкој употреби, без обзира на власништво над тим простором као што је: простор у коме се обавља делатност државне управе или локалне самоуправе, здравствена заштита, васпитање и образовање, друштвена брига о деци, социјална заштита, култура, спорт и рекреација, угоститељство и туризам (ресторани, кафићи, клубови, дискотеке и др.), медији, простор у коме се обавља снимање и јавно емитовање, као и сваки простор за састанке и јавна окупљања грађана, објекти у којима се обавља трговинско-услужна делатност, кладионице, коцкарнице, играчнице и друге просторије у којима се обавља делатност игара на срећу, као и сваки повезани и други припадајући затворени простор, као што су ходници, лифтови, степеништа, предворја, заједничке просторије, тоалети, чекаонице, кантине, помоћни објекти, магацини, гараже, службена возила за превоз људи или робе и др.;
8. 8) јавни превоз (у даљем тексту: превозно средство) јесте свако превозно средство којим се обавља друмски, железнички, ваздухопловни и речни превоз путника, укључујући и такси превоз, као и подземни, односно метро превоз, без обзира на то да ли се возило јавног превоза користи с накнадом или без накнаде;
9. 9) одговорно лице за контролу забране пушења је лице које руководи радом, односно обављањем делатности или на други начин руководи затвореним, радним, односно јавним простором, односно јавним превозом, као и власник простора, односно лице коме је право коришћења пренео власник простора у коме је у складу са овим законом забрањено пушење, односно предузетник који обавља делатност у складу са законом;
10. 10) угоститељски објекат је функционално повезан и посебно уређен и опремљен простор који испуњава прописане минималне техничке услове и санитарно-хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности (ресторан, бар, кафе, кафић и други објекат у коме се служи и конзумира храна или пиће);
11. 11) употребна површина угоститељског објекта је површина на којој се непосредно пружају угоститељске услуге, односно на којој се служе и конзумирају храна или пиће, односно смештају гости;
12. 12) угоститељ је привредно друштво, предузетник или огранак домаћег или страног правног лица који обавља угоститељску делатност.

Члан 3

(1) Пушење је забрањено у сваком затвореном радном и јавном простору, под условима прописаним овим законом.

(2) Пушење је забрањено и у простору који се, у смислу овог закона, не сматра затвореним јавним простором, а који је функционални део простора у коме се обавља делатност здравствене заштите, васпитања и образовања, друштвене бриге о деци, социјалне заштите, укључујући и дворишни простор, као и отворени простор за одржавање позоришних, биоскопских и других врста представа.

(3) Одговорно лице за контролу забране пушења (у даљем тексту: одговорно лице) дужно је да спроведе забрану пушења у простору из ст. 1. и 2. овог члана.

(4) Одговорно лице је дужно да обезбеди простор из ст. 1. и 2. овог члана без дуванског дима, као и да обезбеди да се у том простору не налазе опушци дуванских производа и пепељаре.

(5) Изузетно од става 1. овог члана, послодавац може у затвореном радном простору да одреди посебну просторију искључиво за пушење у којој се не може обављати делатност послодавца и на којој је обавезан да истакне знак да је пушење у тој просторији дозвољено, осим у затвореном радном простору у коме се обављају следеће делатности:

(6) – државна управа и локална самоуправа;

(7) – здравствена заштита;

(8) – васпитање и образовање;

(9) – друштвена брига о деци;

(10) – социјална заштита;

(11) – култура;

(12) – спорт и рекреација;

(13) – производња, контрола и промет лекова;

(14) – производња, смештај и промет животних намирница;

(15) – друштвена исхрана;

(16) – медији и простор у коме се обавља снимање и јавно емитовање;

(17) – састанци и јавна окупљања грађана.

(18) Посебна просторија намењена искључиво за пушење из става 5. овог члана мора да испуњава услове прописане чланом 6. ст. 3 – 7. овог закона.

(19) Посебну просторију намењену искључиво за пушење из става 5. овог члана могу користити лица запослена код тог послодавца, као и корисници тог простора.

(20) Одговорно лице у играчници може да донесе одлуку да је пушење дозвољено у употребном делу играчнице у ком случају мора истакнути на улазу у тај део играчнице знак да је пушење у том делу играчнице дозвољено.

(21) Играчница у смислу става 8. овог члана представља објекат у коме игре на срећу приређује правно лице које је носилац дозволе за приређивање посебних игара на срећу у играчницама у складу са законом којим се уређују игре на срећу.

(22) Употребни део играчнице је део играчнице који испуњава следеће услове:

1. 1) да је одвојен од остатка играчнице путем регистрационих пунктова на којима се играчи морају регистровати приликом уласка, односно изласка из тог дела играчнице;
2. 2) да се у том простору непосредно приређују игре на срећу (на столовима за игру, аутоматима и сл.);
3. 3) да за тај простор у сваком тренутку постоји евиденција регистрованих лица која се налазе у том делу играчнице, тако што се сваки улазак или излазак лица региструје путем електронског читача посебних чланских картица које издаје приређивач игара на срећу.

Члан 4

(1) Пушење је забрањено у јавном превозу, и то у:

1. 1) аутобусу, трамвају, тролејбусу, минибусу, такси возилу, кабини жичаре, авиону, возу, броду, хидроглисеру, трајекту, сплаву, као и у свим другим превозним средствима која се користе за јавни превоз путника;
2. 2) у свим возилима када се користе као службена возила за превоз путника или робе.

(2) Пушење је забрањено и у сваком затвореном јавном простору који служи као чекаоница, односно станица за долазак и одлазак путника у јавном превозу из става 1. тачка 1) овог члана.

(3) Одговорно лице дужно је да спроведе забрану пушења у простору из ст. 1. и 2. овог члана.

(4) Одговорно лице дужно је да обезбеди простор из ст. 1. и 2. овог члана без дуванског дима, као и да обезбеди да се у том простору не налазе опушци дуванских производа и пепељаре.

Члан 5 Угоститељски објекти за исхрану и пиће

(1) Одговорно лице може у угоститељском објекту да спроведе забрану пушења у свим просторијама.

(2) Ако одговорно лице у угоститељском објекту чија је укупна употребна површина већа од 80 м2 и који није у саставу другог простора у коме је пушење забрањено у складу са овим законом (нпр. објекат у саставу тржног центра, простора из члана 4. став 2. овог закона, угоститељски објекат у саставу послодавца и др.) није забранило пушење у свим просторијама, дужно је да одреди као простор у коме је пушење забрањено најмање 50 % простора, односно столова, пултова, шанкова и других површина на којима се служи храна или пиће и који су груписани у визуелну целину.

(3) Ако се простор угоститељског објекта не може равномерно расподелити на простор у коме је пушење забрањено и простор у коме је пушење дозвољено, одговорно лице у угоститељском објекту дужно је да већи део простора, односно столова, пултова, шанкова и других површина на којима се служи храна или пиће и који су груписани у визуелну целину, одреди као простор у коме је пушење забрањено, с тим што тај простор мора бити поред улаза у угоститељски објекат.

(4) Одговорно лице за угоститељски објекат из ст. 2. и 3. овог члана дужно је да у сваком простору, односно на столу, шанку и другој површини на којој се служи храна или пиће истакне знак забране пушења, односно знак да је пушење дозвољено.

Члан 6

(1) Одговорно лице у угоститељском објекту чија је укупна употребна површина већа од 80 м2 и који није у саставу другог простора у коме је пушење забрањено у складу са овим законом (нпр. објекат у саставу тржног центра, простора из члана 4. став 2. овог закона, угоститељски објекат у саставу послодавца) може да одреди посебну просторију намењену искључиво за пушење под условима прописаним овим чланом.

(2) У посебно одређеној просторији намењеној искључиво за пушење из става 1. овог члана не може да се служи и конзумира храна или пиће, односно не сме да се обавља било каква делатност.

(3) Изнад врата или уз врата просторије за пушење мора да постоји ознака: „Просторија за пушење”, као и број лица која у исто време могу бити у просторији за пушење, у зависности од капацитета вентилационог система за пречишћавање ваздуха.

(4) Испред улаза у просторију за пушење као и у самој просторији за пушење мора се обезбедити да се у случају квара вентилационог система аутоматски појави ознака: „Забрањено пушење због квара на вентилационом систему”.

(5) Просторија за пушење мора бити затворена просторија у целини и са клизним вратима која се морају самостално затварати, с тим да се затворени прозори и врата сматрају као део зида те просторије.

(6) Просторија за пушење мора бити опремљена вентилационим системом који је саставни део просторије за пушење која је физички одвојена од другог вентилационог система, с тим да ваздух с дуванским димом из просторије за пушење не сме да прелази у друге затворене просторије које се налазе у том затвореном простору.

(7) Ваздух из просторије за пушење не сме да се рециклира, него мора путем вентилационог система бити изведен у отворени простор.

Члан 7

(1) Одредбе чл. 5. и 6. овог закона не примењују се на угоститељски објекат чија је укупна употребна површина до 80 м2, а који није у саставу другог простора у коме је пушење забрањено у складу са овим законом (нпр. објекат у саставу тржног центра, простора из члана 4. став 2. овог закона, угоститељски објекат у саставу послодавца и др.).

(2) Одговорно лице за угоститељски објекат из става 1. овог члана чија је укупна употребна површина до 80 м2 може да се определи да тај простор у целости одреди као простор у коме је пушење забрањено или као простор у коме је пушење дозвољено и да на улазним вратима истакне одговарајући знак у складу са овим законом.

Члан 8 Угоститељски објекти за смештај

(1) Само у посебно одређеним смештајним јединицама (у даљем тексту: соба) у хотелу, мотелу, хостелу или другом објекту који обавља делатност у складу с прописима којима се уређује туризам и угоститељство, пушење је дозвољено:

1. 1) ако су писменим документом одговорног лица тачно одређене собе (спрат и број собе) у којима је пушење дозвољено;
2. 2) ако се госту приликом издавања собе понуди да изабере собу у којој је пушење дозвољено или собу у којој пушење није дозвољено;
3. 3) ако је на улазним вратима собе истакнут знак да је у соби пушење дозвољено, односно да пушење није дозвољено;
4. 4) ако соба има плафон и ако је, осим што има врата и прозоре, потпуно затворена са свих страна тврдим зидовима од пода до плафона;
5. 5) ако из вентилационог система ваздух из собе у којој је пушење дозвољено не допире у друге просторије у којима пушење није дозвољено;
6. 6) ако се врата собе у којој је пушење дозвољено не отварају у просторију у којој пушење није дозвољено, изузев ако та соба има врата која се механички затварају.

(2) Одговорно лице дужно је да обезбеди услове из става 1. овог члана.

(3) На део угоститељског објекта за смештај у коме се служи и конзумира храна или пиће примењују се одредбе чл. 5 – 7. овог закона.

(4) У другом простору, осим у просторијама из ст. 1. и 3. овог члана пушење је забрањено.

(5) На забрану пушења у другим просторијама, осим у просторијама из ст. 1. и 3. овог члана, примењује се члан 3. ст. 3. и 4. овог закона.

(6) Одговорно лице у угоститељском објекту има право да донесе одлуку да је у свим собама пушење забрањено.

(7) У угоститељском објекту из става 1. овог члана пушење је забрањено у радним просторијама запослених у угоститељском објекту.

Члан 9 Смештај у посебним установама

(1) Пушење је дозвољено у просторијама у којима бораве:

1. 1) корисници установа социјалне заштите за смештај непокретних и тешко покретних лица, особа са инвалидитетом, душевно оболелих лица, као и лица која су ометена у развоју;
2. 2) пацијенти специјалних болница за лечење психијатријских болести, односно пацијенти психијатријских одељења;
3. 3) корисници установа и одељења за палијативну негу.

(2) У другом простору у установама из става 1. овог члана пушење је забрањено.

(3) На забрану пушења у другим просторијама, осим у просторијама из става 1. овог члана, примењује се члан 3. ст. 3. и 4. овог закона.

(4) У установи за извршење заводских санкција у просторијама у којима бораве лица у истражном поступку, односно лица којима су изречене заводске санкције прописане законом, пушење је дозвољено.

(5) Изузетно од става 2. овог члана, ако за то постоје услови, установа за извршење заводских санкција може да одреди посебан простор у коме је пушење дозвољено за лица из става 4. овог члана, односно простор у коме пушење за та лица није дозвољено.

(6) У установама из ст. 1. и 4. овог члана пушење је забрањено у радним просторијама у којима бораве запослени у тим установама.

(7) У простору из ст. 1 – 5. овог члана одговорно лице дужно је да истакне знак да је пушење дозвољено, односно да у простору у коме пушење није дозвољено истакне знак забране пушења.

Члан 10

(1) Посебно одређене просторије из члана 9. став 1. овог закона морају да испуњавају следеће услове:

1. 1) да је на основу писменог документа одговорног лица одређена као просторија у којој је пушење дозвољено;
2. 2) да је на спољним вратима истакнуто обележје да је то соба у којој је пушење дозвољено;
3. 3) да има плафон и да је, осим што има врата и прозоре, потпуно затворена са свих страна тврдим зидовима од пода до плафона;
4. 4) да из вентилационог система ваздух из просторије у којој је пушење дозвољено не допире у друге просторије у којима пушење није дозвољено;
5. 5) да се врата не отварају у просторију у којој пушење није дозвољено, изузев ако та просторија има врата која се механички затварају одмах по употреби.

(2) Услови из става 1. тач. 3) – 5) овог члана не односе се на установе за извршење заводских санкција.

(3) Одговорно лице дужно је да обезбеди услове из става 1. овог члана.

Члан 11

(1) На свим улазним вратима сваког затвореног радног и јавног простора и превозног средства у коме је пушење забрањено, као и на другим видним местима одговорно лице дужно је да истакне знак забране пушења.

(2) У простору у коме је дозвољено пушење под условима прописаним овим законом, одговорно лице дужно је да истакне знак да је пушење дозвољено.

(3) Министар надлежан за послове здравља (у даљем тексту: министар) прописује облик и садржај знака забране пушења (податке, као и упозорења која се уносе у знак забране пушења), односно знака да је пушење дозвољено у одређеном простору, као и начин истицања тих знакова.

Члан 12 Лице задужено за контролу забране пушења

(1) Одговорно лице дужно је да контролише забрану пушења у простору у коме је забрањено пушење у складу са овим законом и одговорно је за спровођење мера забране пушења прописаних овим законом.

(2) Одговорно лице може писмено да задужи једно или више запослених лица да у његово име и за његов рачун контролишу забрану пушења.

(3) У случају из става 2. овог члана, ако се у простору у коме је пушење забрањено делатност обавља организовањем сменског рада, одговорно лице дужно је да писмено задужи једно или више запослених лица да контролишу забрану пушења у свакој смени.

(4) У случају из става 2. овог члана, одговорно лице дужно је да писмено задужи једно или више запослених лица у сваком од возила јавног превоза, као и у простору из члана 4. став 2. овог закона да у његово име и за његов рачун контролишу забрану пушења.

(5) Изузетно од ст. 2 – 4. овог члана у такси превозу који обавља предузетник у складу са законом, лице задужено за контролу забране пушења је возач таксија.

Члан 13 Истицање имена лица задуженог за контролу забране пушења

Одговорно лице дужно је да на једном или више видних места у простору у коме је забрањено пушење истакне своје име, односно име лица које је задужио да у његово име контролише забрану пушења из члана 12. ст. 2 – 4. овог закона, с подацима о месту где се то лице налази и телефонским бројем на који се може пријавити пушење у том простору.

Члан 14 Обавеза лица задуженог за контролу забране пушења

(1) Лице које је задужено за контролу забране пушења дужно је:

1. 1) да надгледа и контролише забрану пушења, у складу са овим законом;
2. 2) да усмено наложи прекршиоцу забране пушења да престане с пушењем у простору за који је то лице задужено, као и да предузме мере да се из тог простора удаљи лице које и после усменог налога не престане са пушењем;
3. 3) да против лица запосленог код тог послодавца које је прекршило забрану пушења покрене, односно предложи покретање поступка за утврђивање повреде радне дисциплине у складу са законом или актом послодавца.

(2) Изузетно од става 1. тачка 2) овог члана, лице задужено за контролу забране пушења није дужно да предузме мере да се из простора у коме је пушење забрањено удаљи лице које и после усменог налога не престане с пушењем ако би се удаљавањем из тог простора ускратило остваривање законом утврђених права тог лица, као ни лице запослено код тог послодавца.

(3) Лице задужено за контролу забране пушења дужно је да у случају из става 1. тач. 2) и 3) овог члана одмах сачини извештај о повреди забране пушења у складу са овим законом и да га без одлагања достави одговорном лицу.

(4) Извештај из става 3. овог члана чува се најмање 12 месеци од дана када је сачињен и на захтев послодавца, односно надлежног инспектора, односно надлежног државног органа мора се дати на увид.

(5) Образац извештаја из става 3. овог члана прописује министар.

(6) Одговорно лице одговорно је ако се у простору у коме је пушење забрањено затекне лице које пуши.

Члан 15 Програм превенције и сузбијања употребе дуванских производа

(1) Ради обезбеђивања друштвене бриге за здравље становништва у Републици Србији и очувања и унапређења здравља, откривања и сузбијања фактора ризика за настанак обољења, стицање знања о навикама о здравом начину живота, Влада доноси програм за превенцију и сузбијање употребе дувана.

(2) Средства за спровођење програма из става 1. овог члана обезбеђују се из Буџетског фонда који је основан у складу са законом којим се уређује дуван.

Члан 16 Канцеларија за превенцију пушења

(1) Ради обезбеђивања услова за спровођење друштвене бриге за здравље становништва у Републици Србији, институт за јавно здравље основан за територију Републике Србије спроводи мере и активности за очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота, односно за превенцију и сузбијање пушења.

(2) Послови из става 1. овог члана обављају се у организационој јединици института за јавно здравље основаног за територију Републике Србије (у даљем тексту: Канцеларија за превенцију пушења).

(3) Средства за обављање послова из става 1. овог члана обезбеђују се из Буџетског фонда који је основан у складу са законом којим се уређује дуван.

Члан 17

Здравствена установа из члана 16. став 2. овог закона обавља следеће послове:

1. 1) доноси и спроводи годишњи оперативни план за спровођење програма из члана 15. став 1. овог закона;
2. 2) припрема план истраживања, спроводи истраживање, прати и проучава пушење, односно учесталост пушења и припрема годишњи извештај о учесталости пушења међу становништвом;
3. 3) прикупља податке, прати и проучава организацију и рад здравствених установа и предлаже мере за унапређење програма одвикавања од пушења;
4. 4) припрема и предлаже стручно-методолошко упутство за здравствене установе за превенцију пушења, као и едукативни и промотивни материјал у превенцији и спречавању пушења;
5. 5) припрема програме одвикавања од пушења и промовише здрав начин живота без дуванског дима, односно промовише спречавање штетних последица пушења по здравље становништва;
6. 6) сарађује с државним органима и организацијама, као и јавним установама и другим организацијама и телима у земљи и иностранству, односно међународним телима надлежним за проблем пушења и штетних последица пушења по здравље становништва;
7. 7) подноси министру тромесечни, шестомесечни и годишњи извештај о раду Канцеларије за превенцију пушења, као и друге извештаје по захтеву министарства надлежног за послове здравља (у даљем тексту: Министарство);
8. 8) обавља и друге послове у складу са законом.

Члан 18 Комисија за превенцију употребе дувана

(1) Ради обезбеђивања друштвене бриге за здравље у Републици Србији у заштити становништва од изложености дуванском диму, министар образује Комисију за превенцију употребе дувана, као стручно тело.

(2) Чланови Комисије за превенцију употребе дувана су истакнути здравствени радници и други сарадници који имају значајан допринос у превенцији пушења и сузбијању употребе дувана, као и у спречавању последица излагања дуванском диму.

(3) Мандат чланова Комисије за превенцију употребе дувана је пет година.

(4) Комисија за превенцију употребе дувана доноси пословник о свом раду.

(5) Средства за рад Комисије за превенцију употребе дувана обезбеђују се из Буџетског фонда који је основан у складу са законом којим се уређује дуван.

Члан 19

Комисија за превенцију дувана обавља следеће послове:

1. 1) припрема предлог програма из члана 15. став 1. овог закона;
2. 2) даје мишљење на годишњи оперативни план из члана 17. тачка 1) овог закона;
3. 3) даје мишљење на акте из члана 17. тач. 4), 5) и 7) овог закона;
4. 4) прати и процењује годишње активности и постигнуте резултате у спровођењу програма из члана 15. став 1. овог закона, као и друге стратешке акте и обавезе преузете из међународних уговора, о чему подноси извештај министру;
5. 5) сарађује с републичким стручним комисијама основаним у складу са законом као и с другим стручним телима и другим државним органима и организацијама, односно међународним телима надлежним за проблем пушења и штетних последица пушења по здравље становништва;
6. 6) учествује у изради клиничких смерница и протокола за превенцију и одвикавање од пушења;
7. 7) обавља и друге послове у складу са законом.

Члан 20

Осигураним лицима, у складу с прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање, обезбеђује се право на превентивну здравствену заштиту у одвикавању од пушења.

Члан 21

(1) Спровођење овог закона надзиру:

1. 1) Министарство, преко здравствене инспекције, санитарне инспекције и инспекције надлежне за лекове и медицинска средства;
2. 2) министарство надлежно за послове просвете, преко просветних инспектора, у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања;
3. 3) министарство надлежно за послове рада, преко инспектора рада;
4. 4) министарство надлежно за послове трговине и услуга, преко тржишних инспектора;
5. 5) министарство надлежно за послове туризма, преко туристичких инспектора;
6. 6) министарство надлежно за унутрашње послове, преко инспектора за превентивну заштиту.

(2) Санитарна инспекција врши надзор свих места у којима је забрањено пушење, а остале инспекције из става 1. овог члана врше надзор над спровођењем забране пушења приликом вршења својих законских овлашћења.

(3) Инспекције из става 1. овог члана међусобно сарађују, односно међусобно се обавештавају о предузетим мерама, размењују информације, пружају непосредну помоћ и предузимају заједничке мере и активности значајне за спровођење надзора забране пушења.

Члан 22

(1) Министарства из члана 21. став 1. овог закона образују заједничко тело у складу с прописима којима се уређује државна управа.

(2) Поред послова који се утврђују споразумом о оснивању, заједничко тело из става 1. овог члана доноси и годишњи план инспекцијског надзора забране пушења.

Члан 23

(1) У вршењу инспекцијског надзора из члана 21. овог закона инспектор је овлашћен:

1. 1) да прегледа простор у коме је забрањено пушење и прикупља потребне доказе мерењем и другим методама у складу с прописима донетим за спровођење овог закона;
2. 2) да саслуша и узме изјаве од лица које је пушењем нарушило забрану пушења, као и од одговорног лица, односно лица задуженог за контролу забране пушења из члана 12. овог закона;
3. 3) да изрекне новчану казну која се наплаћује на лицу места у складу са законом;
4. 4) да против лица које је нарушило забрану пушења и против одговорног лица, као и против правног лица и предузетника, без одлагања, поднесе захтев за покретање прекршајног поступка код надлежног органа;
5. 5) да обавља и друге послове инспекцијског надзора у складу са законом.

(2) Министар ближе уређује врсту потребних доказа о пушењу и начин на који се они прикупљају и на који се утврђује присуство дуванског дима у простору у коме је пушење забрањено, као и образац којим се наплаћује новчана казна на лицу места.

Члан 24

(1) У вршењу инспекцијског надзора инспектор из члана 23. овог закона о сваком извршеном прегледу и предузетим радњама у поступку надзора дужан је да сачини записник који садржи налаз стања.

(2) Записник из става 1. овог члана обавезно се доставља субјекту над којим је извршен надзор.

Члан 25

Правно лице, предузетник, као и свако друго физичко лице дужно је да инспектору у вршењу инспекцијског надзора омогући несметано обављање послова надзора, у складу са законом.

Члан 26

(1) Приликом вршења својих законом утврђених надлежности комунална полиција на територији града и града Београда, као и надлежни орган општине – на територији општине, врши надзор забране пушења, као поверени посао.

(2) На обављање послова из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона о инспекцијском надзору.

(3) Надзор над обављањем поверених послова из става 1. овог члана врши Министарство, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Члан 27 Прекршаји

Новчаном казном од 5.000 динара казниће се на лицу места за прекршај физичко лице:

1. 1) ако пуши у било којем затвореном простору, као и у јавном простору у коме је пушење забрањено, под условима прописаним овим законом (члан 3. ст. 1. и 2, члан 8. ст. 4. и 7. и члан 9. ст. 2. и 6);
2. 2) ако пуши у јавном превозу, као и у било којем затвореном јавном простору који служи као чекаоница, односно станица за долазак и одлазак путника у јавном превозу (члан 4. ст. 1. и 2).

Члан 28

(1) Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице:

1. 1) ако не спроведе забрану пушења у затвореном јавном простору у коме је пушење забрањено, под условима прописаним овим законом (члан 3. ст. 1. и 2, члан 8. ст. 4. и 7, члан 9. ст. 2. и 6. и члан 10);
2. 2) ако не забрани пушење у јавном превозу као и у сваком затвореном јавном простору који служи као чекаоница, односно станица за долазак и одлазак путника у јавном превозу (члан 4);
3. 3) ако не поступи у складу са чл. 5 – 7. овог закона;
4. 4) ако се у угоститељском објекту за смештај за који није донета одлука да је пушење забрањено у свим собама, писменим документом не одреде посебне собе у хотелу, мотелу, хостелу или у другом угоститељском објекту у коме се обавља делатност у складу с прописима којима се уређује туризам и угоститељство, у којима је пушење дозвољено под условима прописаним овим законом, односно у којима пушење није дозвољено, односно ако те просторије не испуњавају услове прописане овим законом (члан 8);
5. 5) ако у сваком простору у коме је забрањено пушење, као и у свим возилима јавног превоза и простору из члана 4. став 2. овог закона на видном месту, односно на више видних места зависно од организације рада и обављања делатности не истакне знак забране пушења, односно знак да је пушење у одређеним просторијама дозвољено (члан 11);
6. 6) ако на једном или више видних места у простору у коме је забрањено пушење, за сваку смену обављања делатности не истакне име лица овлашћеног за контролу забране пушења у том простору, односно делу тог простора, као и у возилу јавног превоза и простору из члана 4. став 2. овог закона, с подацима о месту где се то лице налази и бројем телефона тог лица на који се може пријавити пушење у том простору (члан 13);
7. 7) ако не сачини извештај о повреди забране пушења у складу са овим законом, односно ако не чува извештај најмање 12 месеци од дана када је сачињен, односно ако се у простору у коме је пушење забрањено затекне лице које пуши (члан 14).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 30.000 до 50.000 динара.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 300.000 до 500.000 динара.

Члан 29

Прописи за спровођење овог закона донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 30

Правна лица и предузетници у чијим објектима је забрањено пушење, односно у којима постоје изузеци од забране пушења у складу са овим законом, дужни су да ускладе свој рад са одредбама овог закона у року од 180 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 31

Одговорно лице за угоститељски објекат који је у саставу другог простора у коме је пушење забрањено у складу са овим законом (нпр. објекти у тржном центру, простори из члана 4. став 2, угоститељски објекти у саставу послодавца и др.) дужно је да спроведе забрану пушења у том простору и да усклади рад са одредбама овог закона у року од 180 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 32

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о забрани пушења у затвореним просторијама („Службени гласник РС”, бр. 16/95 и 101/05).

Члан 33

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.