stav. Lat

Члан 104 · Закон о облигационим односима

Последице ништавости

Овлашћења лица која обављају одређене послове

1

У случају ништавости уговора свака уговорна страна дужна је да врати другој све оно што је примила по основу таквог уговора, а ако то није могуће, или ако се природа оног што је испуњено противи враћању, има се дати одговарајућа накнада у новцу, према ценама у време доношења судске одлуке, уколико закон што друго не одређује.

2

Али, ако је уговор ништав због тога што је по својој садржини или циљу противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима,* суд може одбити, у целини или делимично, захтев несавесне стране за враћање оног што је другој страни дала, а може и одлучити да друга страна оно што је примила по основу забрањеног уговора преда општини на чијој територији она има седиште, односно пребивалиште, или боравиште.

3

Приликом одлучивања суд ће водити рачуна о савесности једне, односно обеју страна, о значају угроженог добра или интереса,* као и о моралним схватањима *.

Измене члана

Према напоменама у пречишћеном тексту, члан је мењан 1 пут.

  1. Измене и допуне

    Сл. лист СРЈ 31/1993

Закон је донет 26. маја 1978. (Сл. лист СФРЈ 29/1978). Погледај и целу историју закона.

Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 18/2020). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.

Кривично дело и казну потражи обичним речима у Ставу →