Трошкови принудног удаљења

Трошкове смештаја и боравка у прихватилишту и друге трошкове који настану приликом принудног удаљења сноси странац.

Ради наплате трошкова из става (1) овог члана од странца ће се одузети новчана средства, о чему се издаје потврда.

Новчана средства која су одузета од странца користе се за подмирење трошкова принудног удаљења, издавањем потврде о трошковима принудног удаљења.

Ако странац нема средства за наплату трошкова из става (1) овог члана, трошкове сноси:

1. 1) физичко или правно лице које се обавезало да ће сносити трошкове боравка и принудног удаљења странца из члана 27. став (2) овог закона;
2. 2) превозник који није одвезао странца у складу са чланом 13. ст. (2) и (3) овог закона;
3. 3) организатор туристичких или пословних путовања из члана 13. став (4) овог закона;
4. 4) послодавац који је запослио странца супротно одредбама овог закона или прописа којим је уређено запошљавање странаца.

У случају из става (4) овог члана Министарство унутрашњих послова решењем утврђује висину трошкова принудног удаљења странца, узимајући у обзир стварне трошкове.

Против решења из става (5) овог члана није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.

Наплата трошкова принудног удаљења из става (4) овог члана застарева након пет година, рачунајући од дана извршности решења из става (5) овог члана.

Трошкови које није могуће наплатити на начин из ст. (1)–(4) овог члана, падају на терет буџета Републике Србије.

У трошкове принудног удаљења странца спадају трошкови набавке путне исправе земље порекла странца, путне карте за повратак у земљу порекла странца, трошкови смештаја странца у прихватилишту за странце, трошкови смештаја и путовања полицијске пратње у иностранство, као и други трошкови који могу настати у вези принудног удаљења странца.

Образац потврде о одузетим новчаним средствима, образац потврде о трошковима принудног удаљења и начин израчунавања трошкова принудног удаљења прописује министар надлежан за унутрашње послове.