Troškovi prinudnog udaljenja

Troškove smeštaja i boravka u prihvatilištu i druge troškove koji nastanu prilikom prinudnog udaljenja snosi stranac.

Radi naplate troškova iz stava (1) ovog člana od stranca će se oduzeti novčana sredstva, o čemu se izdaje potvrda.

Novčana sredstva koja su oduzeta od stranca koriste se za podmirenje troškova prinudnog udaljenja, izdavanjem potvrde o troškovima prinudnog udaljenja.

Ako stranac nema sredstva za naplatu troškova iz stava (1) ovog člana, troškove snosi:

1. 1) fizičko ili pravno lice koje se obavezalo da će snositi troškove boravka i prinudnog udaljenja stranca iz člana 27. stav (2) ovog zakona;
2. 2) prevoznik koji nije odvezao stranca u skladu sa članom 13. st. (2) i (3) ovog zakona;
3. 3) organizator turističkih ili poslovnih putovanja iz člana 13. stav (4) ovog zakona;
4. 4) poslodavac koji je zaposlio stranca suprotno odredbama ovog zakona ili propisa kojim je uređeno zapošljavanje stranaca.

U slučaju iz stava (4) ovog člana Ministarstvo unutrašnjih poslova rešenjem utvrđuje visinu troškova prinudnog udaljenja stranca, uzimajući u obzir stvarne troškove.

Protiv rešenja iz stava (5) ovog člana nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Naplata troškova prinudnog udaljenja iz stava (4) ovog člana zastareva nakon pet godina, računajući od dana izvršnosti rešenja iz stava (5) ovog člana.

Troškovi koje nije moguće naplatiti na način iz st. (1)–(4) ovog člana, padaju na teret budžeta Republike Srbije.

U troškove prinudnog udaljenja stranca spadaju troškovi nabavke putne isprave zemlje porekla stranca, putne karte za povratak u zemlju porekla stranca, troškovi smeštaja stranca u prihvatilištu za strance, troškovi smeštaja i putovanja policijske pratnje u inostranstvo, kao i drugi troškovi koji mogu nastati u vezi prinudnog udaljenja stranca.

Obrazac potvrde o oduzetim novčanim sredstvima, obrazac potvrde o troškovima prinudnog udaljenja i način izračunavanja troškova prinudnog udaljenja propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.