Члан 56 · Закон о заштити корисника финансијских услуга
Начин пружања саветодавних услуга
Услуге које се односе на саветовање корисника
Када банка пружа кориснику саветодавне услуге, дужна је да:
- 1) прикупи потребне информације о финансијској ситуацији корисника, његовим потребама и сврси која се намерава постићи уговором о финансијској услузи, како би могла да му препоручи за њега прикладан уговор;
- 2) процени финансијску ситуацију и потребе корисника на основу информација из тачке 1) овог става, које морају бити ажуриране у тренутку процене, при чему је дужна да узме у обзир разумне претпоставке о ризицима који произлазе из финансијске ситуације корисника током трајања препорученог уговора о финансијској услузи;
- 3) размотри довољно велики број услуга из своје понуде које су исте врсте и карактеристика као услуга за коју је корисник заинтересован и на основу тога препоручи један или више уговора о финансијској услузи из те понуде који су прикладни с обзиром на потребе, финансијску ситуацију и личне околности корисника;
- 4) поступа у најбољем интересу корисника;
- 5) кориснику у писаној форми уручи доказ о пруженој препоруци коју је корисник одабрао и која је назначена у уговору о пружању саветодавних услуга.
Банка је дужна да упозори корисника у случају да одређени уговор о финансијској услузи може довести до појаве специфичног ризика за корисника с обзиром на његову финансијску ситуацију.
Народна банка Србије може ближе уредити начин пружања саветодавних услуга, као и услове за пружање тих услуга.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 19/2025). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.