Члан 57 · Закон о заштити корисника финансијских услуга
Члан 57
Уговори на даљину
На финансијске услуге из овог закона које се уговарају, односно пружају на даљину примењују се одредбе овог закона и закона којим се уређује заштита корисника финансијских услуга код уговарања на даљину.
Давалац услуга дужан је да кориснику с којим је закључио уговор на даљину коришћењем одређеног средства комуникације на даљину омогући да преко тог истог средства остварује своја права утврђена овим законом.
Ако корисник и давалац услуга закључују уговор о финансијској услузи путем електронских услуга, корисник има право да у предуговорној фази, као и у оправданим случајевима након закључења уговора, а током радног времена даваоца услуга које не може бити краће од 50 сати недељно – захтева комуникацију са запосленим, односно физичким лицем ангажованим код тог даваоца ради пружања потребних објашњења.
Корисник може потписати уговор на даљину у вредности до 1.200.000 динара, а изузетно и уговор о депозиту на даљину у вредности до 2.400.000 динара, ако је давалац услуга проверио и потврдио његов кориснички идентитет коришћењем најмање два елемента за потврђивање корисничког идентитета (аутентификација) или коришћењем шема електронске идентификације високог нивоа поузданости, у складу са законом и другим прописима.
Народна банка Србије може ближе прописати поједина права корисника финансијских услуга код уговарања финансијских услуга на даљину, као и услове и начин остваривања и заштите тих права.
Извор: pravno-informacioni-sistem.rs, пречишћен текст (последња измена: Сл. гласник РС 19/2025). Меродаван је текст објављен у Службеном гласнику.