Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se bliži saobraćajno-tehnički i drugi uslovi za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica (u daljem tekstu: stanica) i autobuskih stajališta (u daljem tekstu: stajalište).

Član 2

Autobuska stanica je saobraćajni objekat u kome se vrše prijem i otprema autobusa, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i prtljaga, prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje drugih usluga u vezi sa prevozom.

Član 3

(1) Na stanici mora da bude istaknut natpis koji sadrži reči „autobuska stanica”, naziv naseljenog mesta, kao i poslovno ime pružaoca stanične usluge.

(2) Stanica mora da ima:

1. 1) poslovnu zgradu;
2. 2) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu;
3. 3) čekaonicu;
4. 4) garderobu;
5. 5) javni sanitarni čvor sa tekućom vodom;
6. 6) prostor za autobuse sa peronima;
7. 7) uređaj za video-nadzor na peronima.

Član 4

(1) Poslovna zgrada stanice mora da ima: prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu, čekaonicu, garderobu i javni sanitarni čvor.

(2) Prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu, čekaonica i otpremno-dispečerska služba mogu da budu u istoj prostoriji poslovne zgrade.

(3) Broj mesta za prodaju voznih karata i drugih prevoznih isprava mora da omogući kupovinu vozne karte ili druge prevozne isprave bez dužeg zadržavanja putnika, a izuzetno uz zadržavanje do 15 minuta.

Član 5

(1) Prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu mora da bude na vidnom mestu u poslovnoj zgradi i obeležen, a u stanici sa manjim brojem korisnika (stanica sa manje od deset perona) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava može biti namenjen i za davanje obaveštenja.

(2) Za davanje obaveštenja (o redu vožnje, cenama i dr) stanica mora da ima poseban telefonski broj.

Član 6

Čekaonica mora da ima:

1. 1) površinu koja odgovara prosečnom dnevnom protoku putnika, ali ne manju od 12 m², sa najmanje šest mesta za sedenje, od kojih su dva namenjena invalidima i majkama sa decom;
2. 2) visinu od najmanje 3,20 m;
3. 3) obezbeđeno zagrevanje u zimskom periodu;
4. 4) provetravanje prirodnim ili veštačkim putem;
5. 5) prirodno i veštačko osvetljenje;
6. 6) podove i zidove od materijala pogodnog za lako pranje, čišćenje i dezinfekciju;
7. 7) vidno istaknute oznake o zabrani pušenja;
8. 8) korpu za otpatke sa uložak-kesama za jednokratnu upotrebu.

Član 7

Poslovna zgrada stanice mora da ima agregat ili sličan uređaj za proizvodnju električne energije za osvetljenje čekaonice i perona u slučaju nestanka električne energije.

Član 8

(1) Na vidnom mestu i u neposrednoj blizini prostora za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu mora biti obezbeđeno mesto za isticanje izvoda iz reda vožnje, opštih uslova međumesnog prevoza, opštih uslova poslovanja autobuskih stanica i dr.

(2) Na vidnom mestu mora da budu istaknuti radno vreme stanice i vizuelne oznake za prostore i prostorije koje se nalaze u okviru stanice (garderoba, sanitarni čvor, telefon i sl.).

(3) U gradovima i naseljima gradskog karaktera u kojima je organizovan javni gradski prevoz na vidnom mestu u stanici mora da bude istaknut plan naseljenog mesta u kome se stanica nalazi sa linijama javnog gradskog prevoza.

Član 9

(1) Garderoba ima izdvojenu površinu koja zadovoljava prosečne dnevne potrebe za smeštaj prtljaga i stvari.

(2) Usluge garderobe se mogu organizovati i u okviru drugih službi (služba za izdavanje voznih karata, otpremno-dispečerska služba i dr.) sa vidnom naznakom da ista postoji.

Član 10

Javni sanitarni čvor sa tekućom vodom mora imati odvojene kabine za muški i ženski deo toaleta, koji se redovno održavaju i čiste.

Član 11

Prostor za autobuse sa peronima mora da ima površinu za kretanje autobusa i perone, a može da ima parkiralište, površinu za čišćenje i pranje, uređaje za kontrolu tehničke ispravnosti, kao i druge sadržaje za opsluživanje autobusa.

Član 12

Površina za kretanje autobusa je određena manevarskim karakteristikama autobusa pri postavljanju na peron hodom unapred i slobodnim bezbednim kretanjem iz stanice sa već postavljenim autobusima na peronima i parkiralištima.

Član 13

(1) Peron je površina namenjena za kretanje putnika, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i za postavljanje autobusa.

(2) Širina perona ne može biti manja od 4 m i mora da obezbedi neometan prilaz autobusa, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobus na prednja i zadnja vrata kada su istovremeno otvorena vrata prostora za prtljag kod dva paralelno postavljena autobusa.

(3) Ukupna dužina perona predviđena za putnike određena je brojem perona i mora da bude uzdignuta u odnosu na površinu za autobuse od 10 do 20 cm.

(4) Svaki peron mora biti osvetljen i označen brojem postavljenim na vidnom mestu.

Član 14

(1) Prostor za autobuse sa peronima mora da ima nadstrešnicu iznad prostora za kretanje putnika visine najmanje 4,5 m u odnosu na površinu za postavljanje autobusa.

(2) Stubovi nadstrešnice postavljaju se tako da ne ometaju manevrisanje i ulazak autobusa.

Član 15

Uređaj za video-nadzor na peronima, kao elektronski uređaj, mora biti postavljen da jasno beleži u obliku video-snimka kretanje autobusa i putnika na peronima, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobuse.

Član 16

(1) Stanica mora da ima razglasne uređaje za obaveštavanje korisnika u čekaonicama i na peronima koji omogućavaju razgovetnu i dovoljnu čujnost.

(2) Stanica mora da ima na vidnim mestima u čekaonici i na peronima postavljene časovnike koji pokazuju tačno vreme.

Član 17

Prateći sadržaji stanice moraju biti organizovani na način da ne ometaju obavljanje osnovne delatnosti stanice.

Član 18

Lokacija za stanicu određuje se pravcima međumesnog i prigradskog prevoza kroz grad ili naseljeno mesto, a imajući u vidu zahteve putnika i prevoznika za najkraćim itinererom.

Član 19

(1) Stajalište je izgrađen prostor van kolovoza ili propisno obeležena površina na kolovozu, namenjena za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga.

(2) Stajalište se obeležava propisanom saobraćajnom signalizacijom.

(3) Stajalište mora da ima istaknut naziv, nadstrešnicu, uzdignutu površinu za putnike i korpu za otpatke.

Član 20

(1) Stanica i stajalište moraju da se održavaju tako da uvek odgovaraju svojoj nameni.

(2) Održavanjem stanice smatraju se radovi kojima se obezbeđuje ispravno stanje saobraćajno-tehničkih i sanitarno-tehničkih elemenata, i to: opravka poslovne zgrade, njenih uređaja i instalacija, zamena dotrajalih saobraćajnih znakova, putokaza, oznaka, simbola, opravka i zamena razglasnih uređaja, obnavljanje perona i parkirališta za autobuse, čišćenje snega sa perona i parkirališta za autobuse i posipanje odgovarajućim materijalom radi sprečavanja poledice, redovno održavanje površina koje se boje, redovno čišćenje, pranje i dezinfekcija perona i parkirališta za autobuse, kao i redovno uklanjanje otpadaka na tim površinama na higijenski način i drugo.

(3) Održavanje stajališta obavlja se u skladu sa propisima koji uređuju oblast javnih puteva.

Član 21

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta („Službeni glasnik RS”, br. 20/96, 18/04, 56/05 i 11/06).

Član 22

(1) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 12. februara 2017. godine.

(2) Broj 110-00-241/2016-03

(3) U Beogradu, 20. januara 2017. godine

(4) Ministar,

(5) prof. dr Zorana Z. Mihajlović, s.r.