II Контрола квалитета ваздуха
Члан 5 Одређивање и класификација зона и агломерација
(1) Влада, на предлог Министарства, одређује зоне и агломерације на територији Републике Србије и учесталост њихове ревизије у циљу контроле и одржавања стања и/или побољшања квалитета ваздуха.
(2) Зоне и агломерације класификују се на основу горње и доње границе оцењивања.
(3) Влада, на предлог Министарства, одређује горње и доње границе оцењивања.
(4) Класификација зона и агломерација преиспитује се најмање једном у пет година, у складу са прописом из става 3. овог члана.
(5) Класификација зона и агломерација из става 3. овог члана преиспитује се и у краћем временском периоду, у случају насталих промена у активностима значајним за повећање концентрација загађујућих материја.
Члан 6 Загађујуће материје у погледу којих се врши оцењивање квалитета ваздуха
Оцењивање квалитета ваздуха врши се обавезно у погледу концентрација сумпор диоксида, азот диоксида и оксида азота, суспендованих честица (РМ10, РМ2.5), олова, бензена, угљен моноксида, приземног озона, арсена, кадмијума, никла и бензо(а)пирена (у даљем тексту: загађујуће материје), а може и за друге загађујуће материје, које су као такве утврђене прописима донетим на основу овог закона.
Члан 7 Критеријуми за оцењивање квалитета ваздуха у зонама и агломерацијама
(1) У Републици Србији оцењује се квалитет ваздуха с обзиром на ниво загађујућих материја у зависности од доње и горње границе оцењивања за сумпор диоксид, азот диоксид и оксиде азота, суспендоване честице (РМ10, РМ2.5), олово, бензен, угљен моноксид, арсен, кадмијум, никл и бензо(а)пирен, и то:
- 1) у свим зонама и агломерацијама у којима ниво загађујућих материја прелази горњу границу оцењивања за загађујуће материје из овог става, за оцењивање квалитета ваздуха користе се подаци добијени фиксним мерењима. Подаци добијени фиксним мерењима могу бити допуњени подацима добијеним техникама моделовања и/или индикативним мерењима како би се добила боља просторна расподела нивоа загађујућих материја;
- 2) у свим зонама и агломерацијама у којима је ниво загађујућих материја испод горње границе оцењивања установљене за загађујуће материје из овог става, за оцењивање квалитета ваздуха може се користити комбинација фиксних мерења и техника моделовања и/или индикативних мерења;
- 3) у свим зонама и агломерацијама у којима је ниво загађујућих материја испод доње границе оцењивања установљене за загађујуће материје из овог става, за оцењивање квалитета ваздуха довољно је користити технике моделовања и/или технике објективне процене.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, мерења се врше и на основним руралним локацијама, удаљеним од значајних извора загађивања ваздуха, у циљу обезбеђења информација о укупној масеној концентрацији и хемијском саставу суспендованих честица (РМ2,5) на бази годишњег просека.
У зонама и агломерацијама у којима су концентрације приземног озона прекорачиле дугорочне циљеве у току било које од претходних пет година мерења, врше се фиксна мерења приземног озона.
Члан 9 Услови за вршење мониторинга квалитета ваздуха
(1) У циљу ефикасног управљања квалитетом ваздуха успоставља се јединствени функционални систем праћења степена загађења ваздуха и одржавања базе података о квалитету ваздуха (у даљем тексту: мониторинг квалитета ваздуха).
(2) Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру своје надлежности утврђене законом, обезбеђују мониторинг квалитета ваздуха.
(3) Влада, на предлог Министарства, утврђује услове за мониторинг квалитета ваздуха на територији Републике Србије.
(4) Прописом из става 3. овог члана, утврђују се нарочито:
- 1) критеријуми за одређивање минималног броја мерних места и локације за узимање узорака у случају фиксних мерења и у случају када су фиксна мерења допуњена индикативним мерењима или поступцима моделовања;
- 2) циљеви мерења, листа параметара који се мере, као и критеријуми за одређивање мерних места и локација за узимање узорака за мерења која се врше на основним руралним локацијама;
- 3) методологија мерења квалитета ваздуха (референтне методе мерења и услове коришћења осталих метода);
- 4) захтеви у погледу података који се користе за оцењивање квалитета ваздуха;
- 5) начин обезбеђења валидности података за оцењивање квалитета ваздуха (према захтеву стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ17025);
- 6) обим и садржај информација о оцењивању квалитета ваздуха;
- 7) остале релевантне услове и податке за мониторинг квалитета ваздуха.
Члан 10 Систем мониторинга квалитета ваздуха
(1) Системом мониторинга квалитета ваздуха успоставља се државна и локалне мреже мерних места за фиксна и индикативна мерења.
(2) Праћење квалитета ваздуха може се обављати и мерењима посебне намене, у складу са одредбама овог закона.
(1) Државна мрежа мерних места (у даљем тексту: државна мрежа) успоставља се за праћење квалитета ваздуха на нивоу Републике Србије.
(2) Државна мрежа саставни је део праћења стања животне средине и финансира се из буџета Републике Србије.
(3) Државна мрежа успоставља се у складу са Програмом контроле квалитета ваздуха у државној мрежи, којим се одређује број и распоред мерних места у зонама и агломерацијама, као и обим, врста и учесталост мерења.
(4) Програм из става 3. овог члана доноси Влада, на предлог Министарства.
Члан 12 Успостављање државне мреже
Државну мрежу чине мерна места за мерење:
- 1) квалитета ваздуха у насељима, индустријским и ненасељеним подручјима;
- 2) квалитета ваздуха у подручјима под утицајем одређених извора загађивања, укључујући покретне изворе;
- 3) прекограничног атмосферског преноса загађујућих материја у ваздух и аероседимената у оквиру потврђених међународних обавеза;
- 4) алергеног полена.
Члан 13 Мониторинг прекограничног загађења ваздуха
У случају из члана 12. тачка 3) овог закона, а у складу са потврђеним међународним обавезама и у складу са програмом из члана 11. став 3. овог закона, може се успоставити заједничко мерно место које покривају суседне зоне у нашој и суседним државама, да би се добила неопходна просторна расподела концентрација.
Члан 14 Надлежност над државном мрежом
(1) Министарство обавља координацију активности у оквиру државне мреже и сарађује са другим органима државне управе, органима надлежним за заштиту здравља људи, установом за праћење метеоролошких услова и друго.
(2) Праћење квалитета ваздуха у државној мрежи, у оквиру својих надлежности, врше Агенција за заштиту животне средине (у даљем тексту: Агенција) и овлашћена правна лица у складу са програмом из члана 11. став 3. овог закона.
(3) Информације о квалитету ваздуха из државне мреже јавне су и објављују се на званичној интернет страници Агенције.
(1) Локална мрежа мерних места (у даљем тексту: локална мрежа) успоставља се за праћење квалитета ваздуха на нивоу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
(2) Средства за реализацију програма контроле квалитета ваздуха у локалној мрежи обезбеђују се из буџета аутономне покрајине и буџета јединице локалне самоуправе.
(3) Мониторинг квалитета ваздуха у локалној мрежи обавља се према програму контроле квалитета ваздуха у локалној мрежи којим се одређује број и распоред мерних места на територији аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, као и обим, врста и учесталост мерења, а који за своју територију доноси надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе, за период од једне до три године и који мора бити усклађен са програмом из члана 11. став 3. овог закона и са прописом из члана 18. овог закона.
(4) Министарство даје сагласност на предлог програма контроле квалитета ваздуха из става 3. овог члана. Надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе предлог програма контроле квалитета ваздуха доставља Министарству на сагласност најкасније до 1. септембра оне године која претходи години у којој програм контроле квалитета ваздуха ступа на снагу.
(5) Министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар) ближе прописује садржај програма контроле квалитета ваздуха у локалној мрежи.
(6) Локалну мрежу чине допунска мерна места која надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе одређују на основу мерења или поступака процене, у складу са својим потребама и могућностима.
(7) Надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе обавља координацију свих активности локалне мреже.
(8) Надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе обавља послове праћења квалитета ваздуха из става 1. овог члана преко овлашћеног правног лица.
(9) Надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе може да оснује правно лице које обавља послове праћења квалитета ваздуха и које мора испуњавати услове који су утврђени прописом из члана 60. овог закона.
(10) У случају да се поставља аутоматска мерна станица, надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе пре постављања мора да прибави мишљење Министарства на предложено мерно место.
(11) Надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе дужни су да информације о квалитету ваздуха из локалне мреже објаве на својим званичним интернет страницама.
Члан 16 Мерења посебне намене
(1) Мерења посебне намене обављају се када је потребно утврдити степен загађености ваздуха на одређеном простору који није обухваћен државном и/или локалном мрежом мониторинга квалитета ваздуха, а у случајевима када постоји основана сумња да је дошло до загађења ваздуха које може нарушити здравље људи и животну средину.
(2) На основу записника надлежног инспектора који је сачињен у ванредном поступку надзора свих оператера који се налазе или могу утицати на простор из става 1. овог члана, надлежни орган јединице локалне самоуправе утврђује оправданост основане сумње из става 1. овог члана и у року од пет радних дана доноси одлуку о мерењима посебне намене, која садржи начин и рокове мерења, као и врсту загађујућих материја које је потребно мерити.
(3) Мерења посебне намене надлежни орган јединице локалне самоуправе спроводи у складу са донетим актом из става 2. овог члана и обавља преко овлашћеног правног лица.
(4) Трошкове настале мерењем посебне намене сноси надлежни орган јединице локалне самоуправе који је донео одлуку из става 2. овог члана.
(5) Када се докаже одговорност загађивача за загађење из става 1. овог члана, трошкове настале мерењем посебне намене загађивач је дужан да уплати на рачун буџета јединице локалне самоуправе чији је надлежни орган донео одлуку из става 2. овог члана.
(6) Надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да одлуку из става 2. овог члана и резултате мерења посебне намене објави на својој званичној интернет страници.
Члан 17 Достављање података о квалитету ваздуха Агенцији
(1) Надлежни орган аутономне покрајине, надлежни орган јединице локалне самоуправе и овлашћена правна лица дужни су да на прописаном обрасцу доставе Агенцији податке о квалитету ваздуха добијене контролом квалитета ваздуха из државне и локалне мреже, као и резултате мерења посебне намене, до 15. у месецу за претходни месец, а годишњи извештај, најкасније 60 дана од дана истека календарске године за претходну годину.
(2) Министар, на предлог Агенције, прописује образац из става 1. овог члана.
(3) Подаци из става 1. овог члана користе се за оцењивање квалитета ваздуха, као и за израду извештаја о стању квалитета ваздуха и саставни су део информационог система о квалитету ваздуха.
III Захтеви квалитета ваздуха
Члан 18 Одређивање захтева квалитета ваздуха
(1) Влада, на предлог Министарства, прописује захтеве квалитета ваздуха.
(2) Захтеве квалитета ваздуха чине граничне вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху, критични нивои, циљне вредности и дугорочни циљеви, национални циљ за смањење изложености, концентрације опасне по здравље људи и концентрације о којима се извештава јавност.
Члан 19 Забрана прекорачења граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљних вредности
Граничне вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљне вредности, прописане у складу са чланом 18. овог закона, не смеју бити прекорачене када се једном достигну.
Члан 20 Категорије квалитета ваздуха
(1) Полазећи од прописаних граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и циљних вредности, а на основу резултата мерења, утврђују се две категорије квалитета ваздуха:
- 1) прва категорија – чист или незнатно загађен ваздух где нису прекорачене ни граничне вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху, ни циљне вредности ни за једну загађујућу материју;
- 2) друга категорија – загађен ваздух где су прекорачене граничне вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљне вредности за једну или више загађујућих материја.
(2) Категорије квалитета ваздуха утврђују се једном годишње за протеклу календарску годину.
(3) Влада, на предлог Министарства, а на основу годишњег извештаја о стању квалитета ваздуха који припрема Агенција, доноси листу категорија квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама на територији Републике Србије.
Члан 21 Заштита и побољшање квалитета ваздуха
(1) У зони и/или агломерацији у којој је утврђено да је квалитет ваздуха прве категорије спроводе се превентивне мере, ради спречавања загађивања ваздуха преко граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљних вредности.
(2) У зони и/или агломерацији у којој је утврђено да је квалитет ваздуха друге категорије спроводе се мере за смањење загађивања ваздуха, ради достизања граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљних вредности, као и смањења до испод граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљних вредности.
Члан 22 Извештавање у случају прекорачења концентрација
(1) Када се прекорачи концентрација о којој се извештава јавност или концентрација опасна по здравље људи утврђена прописом из члана 18. овог закона, Агенција или овлашћено правно лице који су утврдили прекорачење дужни су да у најкраћем року обавесте надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији је дошло до прекорачења у циљу предузимања мера из краткорочних акционих планова квалитета ваздуха донетих у складу са чланом 34. став 1. овог закона.
(2) Када се прекорачи концентрација о којој се извештава јавност или концентрација опасна по здравље људи које су утврђене прописом из члана 18. овог закона, надлежни орган јединице локалне самоуправе, дужан је да обавести јавност путем радија, телевизије, новина, интернета и/или на други погодан начин.
Члан 23 Загађења из природних извора
(1) Влада, на предлог Министарства, доноси годишњу Листу зона и агломерација у којима су установљена прекорачења граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху уколико су установљена прекорачења граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху која потичу из природних извора.
(2) Листу зона и агломерација из става 1. овог члана припрема Агенција на основу података о концентрацијама и изворима, као и доказа који показују да се ова прекорачења могу приписати природним изворима.
(3) Уколико се прекорачења граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху могу приписати природним изворима, та прекорачења се неће сматрати прекорачењима у смислу овог закона.
Члан 24 Прекорачења због посипања путева
(1) Влада, на предлог Министарства, доноси годишњу Листу зона и агломерација у којима су установљена прекорачења граничне вредности нивоа која потичу услед њиховог подизања са путева након посипања песком и сољу у зимском периоду уколико су установљена прекорачења граничне вредности нивоа суспендованих честица ПМ10 у ваздуху која потичу услед њиховог подизања са путева након посипања песком и сољу у зимском периоду.
(2) Листу зона и агломерација из става 1. овог члана припрема Агенција, на основу података о концентрацијама и изворима ПМ10, као и доказа који показују да се ова прекорачења могу приписати посипању путева песком и сољу у зимском периоду.
(3) У зонама и агломерацијама у којима су граничне вредности нивоа суспендованих честица ПМ10 у ваздуху прекорачене због њиховог подизања са путева након посипања песком и сољу у зимском периоду, таква прекорачења се неће сматрати прекорачењима у смислу овог закона.
IV Програми и планови
Члан 25 Инструменти политике и планирања
Инструменти политике и планирања заштите ваздуха су:
- 1) Програм заштите ваздуха;
- 2) Национални програм контроле загађења ваздуха;
- 3) Национални план за смањење емисија главних загађујућих материја које потичу из старих великих постројења за сагоревање;
- 4) планови квалитета ваздуха;
- 5) краткорочни акциони планови квалитета ваздуха;
- 6) планови оператера за смањење емисија из стационарних тачкастих извора загађивања.
Члан 26 Програм заштите ваздуха као инструмент националне политике
(1) Програм заштите ваздуха (у даљем тексту: Програм) је документ националне политике заштите ваздуха на основу кога се одређује правац деловања предвиђених циљева и мера и динамика спровођења.
(2) Програм се усклађује са другим националним, општим и секторским плановима и јавним политикама.
(3) Документи нижег ранга (планови квалитета ваздуха, краткорочни акциони планови квалитета ваздуха и други) морају бити у сагласности са Програмом.
(4) Влада, на предлог Министарства, доноси Програм.
Члан 27 Садржај Програма
Садржај Програма одређује се у складу са прописима којима се уређује област управљања јавним политикама.
(1) Реализација Програма остварује се доношењем акционог плана, који је њен саставни део.
(2) Садржај акционог плана одређује се у складу са прописима којима се уређује област управљања јавним политикама.
Члан 29 Извештај о реализацији Програма
Извештавање о резултатима спровођења Програма и Акционог плана, спроводи се у складу са прописима која уређују област управљања јавним политикама.
Члан 30 Национални програм контроле загађења ваздуха
(1) Влада, на предлог Министарства, доноси Национални програм контроле загађења ваздуха у циљу ограничења националних годишњих антропогених емисија загађујућих материја.
(2) Национални програм контроле загађења ваздуха ажурира се најмање на сваке четири године.
(3) Пре завршетка предлога Националног програма контроле загађења ваздуха, Министарство о предлогу Националног програма контроле загађења ваздуха и свим битним изменама и допунама, обавља консултације са јавношћу и са надлежним органима за које се очекује да се, због њихових посебних надлежности, на њих односе одредбе Националног програма контроле загађења ваздуха.
(4) По потреби, Министарство о предлогу Националног програма контроле загађења ваздуха и свим битним изменама и допунама, спроводи и прекограничне консултације.
(5) Влада, на предлог Министарства, утврђује минималну садржину, начин израде, услове ванредних ажурирања Националног програма контроле загађивања вадуха, као и мере за Национално смањење емисија одређених загађујућих материја (сумпор диоксид (СО2), азотне оксиде (НОx), неметанска испарљива органска једињења (НМВОЦ), амонијак (НХ3) и суспендоване честице ПМ2.5) ради остваривања захтева у погледу квалитета ваздуха, заштите становништва, биолошке разноврсности и екосистема.
(6) Национални програм контроле загађења ваздуха се усклађује са другим националним, општим и секторским плановима и јавним политикама.
(7) Национални програм контроле загађења ваздуха и његове измене и допуне морају бити доступни јавности и објављују се на званичној интернет страници Министарства.
Члан 31 Доношење Плана квалитета ваздуха
(1) У зонама и агломерацијама у којима је ваздух друге категорије, надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да донесе План квалитета ваздуха са циљем да се постигну одговарајуће граничне вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљне вредности утврђене прописом из члана 18. овог закона.
(2) План из става 1. овог члана доноси се на основу оцене стања квалитета ваздуха и обухвата све загађујуће материје и главне изворе загађивања ваздуха који су довели до загађења.
(3) Изузетно од става 1. овог члана, надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе, није у обавези да донесе План квалитета ваздуха у случајевима прекорачења из члана 23. став 2. овог закона и члана 24. став 2. овог закона.
(4) У случају да се прекорачења могу приписати другим изворима суспендованих честица ПМ10 који нису последица посипања путева песком и сољу у зимском периоду, мора се донети план квалитета ваздуха.
(5) План квалитета ваздуха доноси се за период од шест година.
(6) Министарство даје сагласност на Предлог плана квалитета ваздуха.
(7) Предлог плана квалитета ваздуха надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе доставља на сагласност Министарству, најкасније у року од 18 месеци по истеку године у којој је утврђено прекорачење.
(8) О реализацији мера и активности из плана квалитета ваздуха надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе припрема годишњи извештај и доставља Министарству у року од 60 дана по истеку сваке календарске године.
(9) План квалитета ваздуха, његов садржај и информације о његовом спровођењу у форми годишњег извештаја јавни су и објављују се на званичној интернет страници надлежног органа аутономне покрајине и надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Члан 32 Садржај плана квалитета ваздуха
(1) Министар ближе прописује садржај плана квалитета ваздуха и форму годишњег извештаја о реализацији Плана квалитета ваздуха.
(2) План квалитета ваздуха може да садржи и мере прописане краткорочним акционим планом из члана 34. овог закона.
(3) Планом квалитета ваздуха могу се утврдити специфичне мере намењене заштити осетљивих група становништва, посебно деце.
Члан 33 Доношење краткорочног акционог плана квалитета ваздуха
(1) Надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да донесе краткорочни акциони план квалитета ваздуха у зони или агломерацији која се налази на њиховој територији у случају да:
- 1) постоји опасност да нивои загађујућих материја у ваздуху прекораче једну или више концентрација опасних по здравље људи утврђених прописом из члана 18. овог закона;
- 2) постоји опасност да се прекорачи концентрација приземног озона опасна по здравље људи, утврђена прописом из члана 18. овог закона, ако надлежни орган процени, узимајући у обзир географске, метеоролошке и економске услове, да постоји значајан потенцијал да се смањи ризик, трајање и озбиљност таквог прекорачења.
(2) Краткорочни акциони план квалитета ваздуха може се, ради заштите здравља људи и/или животне средине по потреби, донети и у случају да постоји опасност од прекорачења једне или више граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљних вредности за загађујуће материје које су утврђене прописом из члана 18. овог закона.
(3) Предлог краткорочног акционог плана квалитета ваздуха мора бити јавно објављен на званичној интернет страници надлежног органа ради прибављања мишљења, предлога и примедби јавности.
(4) Рок у којем јавност може доставити мишљења, предлоге и примедбе не може бити краћи од 30 дана од дана објављивања.
(5) Предлог краткорочног акционог плана квалитета ваздуха надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе доставља на сагласност Министарству.
(6) О реализацији мера и активности из краткорочног акционог плана квалитета ваздуха надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе припрема годишњи извештај и доставља Министарству у року од 60 дана по истеку сваке календарске године.
Члан 34 Садржај краткорочног акционог плана квалитета ваздуха
(1) Краткорочни акциони план квалитета ваздуха из члана 33. овог закона садржи нарочито мере које се краткорочно предузимају у циљу смањења ризика или трајања таквог прекорачења.
(2) Краткорочним акционим планом квалитета ваздуха из става 1. овог члана могу се, у зависности од сваког појединачног случаја, утврдити делотворне мере за контролу активности које доприносе настанку опасности од прекорачења одговарајућих концентрација опасних по здравље људи или граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху и/или циљних вредности и, по потреби, привремено зауставити наведене активности.
(3) Краткорочним акционим планом квалитета ваздуха могу се утврдити мере у вези са саобраћајем моторних возила, у складу са посебним законом, радовима на изградњи, бродовима на везу, радом индустријских постројења, употребом производа који садрже загађујуће материје и грејањем домаћинстава, као и специфичне активности намењене заштити осетљивих група становиштва, нарочито деце.
(4) Министар ближе прописује садржај краткорочног акционог плана квалитета ваздуха.
Члан 35 Доступност јавности краткорочног акционог плана квалитета ваздуха
Краткорочни акциони план квалитета ваздуха, његов садржај и информације о његовом спровођењу у форми годишњег извештаја, морају бити доступни јавности и заинтересованим организацијама, као што су организације које се баве заштитом животне средине, организације које заступају интересе осетљивих група становништва, здравственим организацијама и удружењима привредника путем објављивања на званичној интернет страници надлежног органа аутономне покрајине и надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Члан 36 Планови у случају прекограничног загађења ваздуха
(1) Надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да, у случају када се било која гранична вредност нивоа загађујућих материја у ваздуху, критични ниво, циљна вредност и дугорочни циљ, концентрација опасна по здравље људи или концентрација о којој се извештава јавност прекорачи због значајног прекограничног атмосферског преноса загађујућих материја или њихових прекурсора о томе обавести Министарство, и по потреби, надлежни орган аутономне покрајине.
(2) Министарство у случају из става 1. овог члана, по потреби, предузима заједничке активности са надлежним органима друге државе, као што су припрема заједнички координираног плана квалитета ваздуха и/или припрема и примена краткорочног акционог плана квалитета ваздуха за суседне зоне у нашој и суседним државама како би се таква прекорачења уклонила применом одговарајућих, али сразмерних мера, и размена потребних информација.
(3) У случају прекорачења концентрације опасне по здравље људи или концентрације о којој се извештава јавност у зонама или агломерацијама у близини државне границе, Министарство ће у најкраћем року о томе обавестити надлежни орган суседне државе.
(4) Министарство информише јавност у случајевима из става 3. овог члана.
Члан 37 Израда и садржај плана
(1) На подручју у ком је утврђена друга категорија квалитета ваздуха орган надлежан за послове заштите животне средине, налаже оператеру да изради план за смањење емисија из стационарних тачкастих извора загађивања и одређује рок за израду тог плана, уколико резултати мерења емисија загађујућих материја у ваздух покажу да је дошло до прекорачења граничних вредности емисије.
(2) Оператер је дужан да у року из става 1. овог члана изради План оператера за смањење емисија из стационарних тачкастих извора загађивања.
(3) План оператера за смањење емисија из стационарних тачкастих извора загађивања садржи:
- 1) зону или агломерацију у којој се налази оператер;
- 2) мере за смањење емисија;
- 3) опис одабраних технолошких и других решења;
- 4) редослед спровођења планираних активности;
- 5) рок за спровођење планираних активности;
- 6) процену трошкова за спровођење плана;
- 7) друге податке и документацију.
(4) Сагласност на план из става 3. овог члана даје орган који је наложио израду тог плана.
(5) Изузетно од става 1. овог члана оператер не мора да изради План оператера за смањење емисија из стационарних тачкастих извора загађивања уколико поседује интегрисану дозволу.
V Мере за спречавање и смањење загађивања ваздуха
Мере за спречавање и смањење загађивања ваздуха обухватају:
- 1) прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из стационарних тачкастих извора загађивања;
- 2) прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из покретних извора загађивања;
- 3) утврђивање националне обавезе смањења емисија одређених загађујућих материја (сумпор диоксид (СО2), азотни оксиди (НОx), неметанска испарљива органска једињења (НМВОЦ), амонијак (НХ3) и суспендоване честице ПМ2.5);
- 4) прописивање дозвољених количина појединих загађујућих материја у одређеним горивима;
- 5) постепено искључивање из употребе супстанци које оштећују озонски омотач;
- 6) постепено смањивање употребе одређених флуорованих гасова са ефектом стаклене баште;
- 7) остале мере за спречавање и смањење загађивања.
Члан 39 Емисије из стационарних тачкастих извора загађивања, осим постројења за сагоревање
Влада, на предлог Министарства, прописује:
- 1) граничне вредности емисије загађујућих материја у ваздуху из стационарних тачкастих извора загађивања, осим постројења за сагоревање;
- 2) начин, поступак, учесталост и методологију мерења емисије загађујућих материја;
- 3) критеријуме за успостављање мерних места за мерење емисије;
- 4) поступак вредновања резултата мерења емисије и усклађеност са прописаним нормативима;
- 5) садржај извештаја о извршеним мерењима емисије и билансу емисије;
- 6) начин достављања података о емисијама за потребе информационог система и рокове достављања података.
Члан 40 Емисије из малих, средњих и великих постројења за сагоревање
(1) Влада, на предлог Министарства, прописује граничне вредности емисије из малих, средњих и великих постројења за сагоревање имајући у виду врсту, капацитет, старост, планирани радни век постројења и гориво које се у њему користи, као и начин, поступак, учесталост и методологију мерења емисије загађујућих материја, критеријуме за успостављање мерних места, начин провере тачности мерења (контролна мерења и калибрација), поступак вредновања резултата мерења емисије и усклађеност са прописаним нормативима, начин и рокове за достављање података и поступак одређивања укупне годишње емисије из постројења за сагоревање.
(2) Агенција води регистар средњих постројења за сагоревање и гасних турбина као део Националног регистра извора загађивања.
(3) Влада, на предлог Министарства, прописује начин и поступак уписа у регистар средњих постројења за сагоревање и гасних турбина.
(4) Оператер средњег постројења за сагоревање односно гасне турбине је дужан да се упише у регистар средњих постројења за сагоревање и гасних турбина у складу са прописом из става 3. овог члана.
Члан 41 Контрола емисија испарљивих органских једињења
(1) У циљу спречавања и смањења загађивања ваздуха врши се контрола емисија испарљивих органских једињења која настају из процеса складиштења и транспорта моторног бензина, као и током пуњења резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава.
(2) У циљу спречавања и смањења загађивања ваздуха врши се контрола емисија испарљивих органских једињења која настају из индустријских постројења и активности у којима се користе органски растварачи.
(3) Емисије испарљивих органских једињења насталих из процеса складиштења и транспорта моторног бензина, као и током пуњења резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава
(1) Оператери који се баве складиштењем и транспортом моторног бензина, као и пуњењем резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да примењују прописане техничке мере, захтеве и стандарде у циљу смањења емисија испарљивих органских једињења.
(2) Министарство, уз сагласност министарства надлежног за послове рударства и енергетике, прописује техничке мере, захтеве, стандарде и њихову примену у циљу смањење емисија испарљивих органских једињења које настају из процеса складиштења и транспорта моторног бензина, то јест за складишне, утоварне и истоварне инсталације на терминалима, покретне резервоаре, утоварне и истоварне инсталације на станицама за снабдевање превозних средстава, као и током пуњења резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава.
(3) Испитивање усаглашености са захтевима стандарда из става 2. овог члана врши се у складу са захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17020.
(4) Агенција води регистар оператера који се баве складиштењем и транспортом моторног бензина, као и пуњењем резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава, као део Националног регистра извора загађивања.
(5) Министарство, уз сагласност министарства надлежног за послове рударства и енергетике, прописује врсту података, начин и рокове за достављање података за регистар оператера који се баве складиштењем и транспортом моторног бензина, као и пуњењем резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава, као део Националног регистра извора загађивања, који води Агенција.
(6) Оператери који се баве складиштењем и транспортом моторног бензина, као и пуњењем резервоара моторних возила моторним бензином на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да достављају податке Агенцији у складу са прописом из става 5. овог члана.
Члан 43 Употреба органских растварача
(1) Оператер који у свом производном процесу користи органске раствараче дужан је да примењује мере, захтеве и/или поступке у циљу смањења емисије испарљивих органских једињења испод прописаних вредности.
(2) Влада, на предлог Министарства, прописује:
- 1) листу индустријских постројења и активности у којима се контролише емисија испарљивих органских једињења;
- 2) захтеве за оператере који се односе на смањење и спречавање емисија испарљивих органских једињења, укључујући план управљања органским растварачима и шеме за смањење емисија испарљивих органских једињења;
- 3) мере и поступке који се односе на врсте постројења и активности у којима се користе органски растварачи изнад одређене потрошње, обавезе замене опасних материја, односно супстанци, граничне вредности емисија, контролу и праћење ових емисија;
- 4) захтеве и рокове за оператере у погледу достављања података ради вођења регистра постројења у којима се користе органски растварачи, као део Националног регистра извора загађивања који води Агенција.
(3) Шема за смањење емисија испарљивих органских једињења из става 2. тачка 2) овог члана јесте прописани алтернативни начин смањења емисија испарљивих органских једињења.
(4) Оператер који управља индустријским постројењем, односно обавља активности утврђене прописом из става 2. тачка 1) овог члана, може да примени шему за смањење емисија испарљивих органских једињења у случају да је ова могућност утврђена прописом из става 2. тачка 2) овог члана.
(5) Министар прописује садржину, изглед и начин вођења регистра, начин и поступак уписа у регистар из става 2. тачка 4) овог члана.
(6) Оператер који у свом производном процесу користи органске раствараче дужан је да доставља податке Агенцији у складу са прописом из става 5. овог члана.
(7) Оператер који у свом производном процесу користи органске раствараче дужан је да се упише у регистар постројења у којима се користе органски растварачи у складу са прописом из става 2. тачка 4) овог члана.
(8) Списак оператера који најмање садржи листу индустријских постројења и активности из става 2. тачка 1) овог члана објављује се на званичној интернет страници Агенције.
(1) У циљу смањивања емисија испарљивих органских једињења из боја и лакова прописује се максимално дозвољени садржај појединих испарљивих органских једињења у бојама и лаковима.
(2) Максимално дозвољени садржај испарљивих органских једињења у бојама и лаковима утврђен је прописима којима се уређују хемикалије.
Члан 45 Емисије из покретних извора загађивања
(1) Покретни извори загађивања се могу користити и стављати у промет ако загађујуће материје у издувним гасовима из тих извора не прелазе граничне вредности емисије утврђене техничким прописима, у складу са законом.
(2) Емисије из покретних извора загађивања контролишу се приликом редовног, ванредног и контролног техничког прегледа, у складу са прописима којим се уређује безбедност саобраћаја на путевима.
Члан 46 Националне обавезе смањења емисија
(1) Влада, на предлог Министарства, утврђује националне обавезе и динамику смањења емисија за одређене загађујуће материје (сумпор диоксид (СО2), азотне оксиде (НОx), неметанска испарљива органска једињења (НМВОЦ), амонијак (НХ3) и суспендоване честице ПМ2.5) у циљу смањења штетног утицаја и ризика на здравље људи и животну средину од дејства ацидификације, еутрофикације и појаве приземног озона, начин израчунавања емисија, методологију израде инвентара емисија, односно прилагођеног инвентара емисија, информативног извештаја о инвентару емисија, пројекција емисија, као и обавезу ажурирања инвентара емисија (укључујући и прилагођени инвентар емисија) и пројекција емисија.
(2) Агенција на својој званичној интернет страници објављује национални инвентар емисија одређених загађујућих материја из става 1. овог члана (укључујући ако је потребно и прилагођени инвентар емисија), националне пројекције емисија, просторно рашчлањене националне инвентаре емисија, инвентаре великих тачкастих извора и додатне информативне извештаје о инвентару у складу са методологијом предвиђеном Конвенцијом о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима („Службени лист СФРЈ – Међународни уговориˮ, број 11/86).
(3) Националне обавезе смањења емисија из става 1. овог члана не односе се на емисије које потичу од ваздухоплова након циклуса слетања и полетања, као и на емисије азотних оксида и неметанских испарљивих органских једињења које су резултат процеса обухваћених номенклатуром извештавања (НФР) из 2014. године у складу са Конвенцијом о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима; а који се односе на категорије 3В (управљање стајским ђубривом) и 3Д (пољопривредно земљиште).
Члан 47 Праћење утицаја загађења ваздуха на екосистеме
(1) Праћење негативног утицаја загађеног ваздуха на екосистеме спроводи се кроз мрежу локација за праћење, која је репрезентативна за слатководна, природна и полуприродна станишта и шумске екосистеме на територији Републике Србије.
(2) Мрежа локација за праћење саставни је део праћења квалитета животне средине и финансира се из буџета Републике Србије.
(3) Влада, на предлог Министарства, доноси програм праћења негативног утицаја загађеног ваздуха на екосистеме.
(4) Мрежа локација из става 1. овога члана успоставља се у складу са програмом из става 3. овог члана.
Члан 48 Дозвољене количине загађујућих материја у одређеним горивима
(1) Горива која се стављају у промет, односно користе у стационарним тачкастим и покретним изворима загађивања не могу да се производе, увозе и стављају у промет ако не задовољавају захтеве прописане техничким прописом који се односи на квалитет тог горива.
(2) Техничким прописом из става 1. овог члана прописују се технички и други захтеви које то гориво мора да испуњава, дозвољене количине загађујућих материја у гориву, методе испитивања горива, начин утврђивања квалитета и доказивања усклађености са прописаним граничним вредностима.
Члан 49 Поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и производима и/или опремом који их садрже
(1) Влада, на предлог Министарства, прописује поступно смањивање потрошње супстанци које оштећују озонски омотач, поступање са тим супстанцама, производима и/или опремом који их садрже или се ослањају на њих, поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач након престанка употребе производа и/или опреме који их садрже или се ослањају на њих, начин њиховог сакупљања, обнављања, обраде или уништавања, употребе и трајног одлагања, стављања у промет, начин обрачуна трошкова њихове поновне употребе, начин означавања производа и/или опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, процедуре за проверу испуштања стационарне расхладне и климатизационе опреме, топлотних пумпи и система за заштиту од пожара који садрже три или више килограма супстанци које оштећују озонски омотач, као и поступање са климатизационим системима у одређеним моторним возилима који садрже те супстанце.
(2) Прописом из става 1. овог члана утврђују се услови које морају да испуне правна лица и предузетници који обављају делатност производње, инсталирања, одржавања и/или сервисирања, сакупљања, обнављања и обраде, контролу употребе, стављања у промет, трајног одлагања и искључивања из употребе производа и/или опреме који садрже или се ослањају на супстанце које оштећују озонски омотач.
(3) Правна лица и предузетници који обављају делатност инсталирања, одржавања и/или сервисирања, провере испуштања производа и/или опреме и сакупљања супстанци које оштећују озонски омотач морају да имају запослене који поседују сертификат за обављање наведених делатности.
(4) За обављање делатности производње, инсталирања, одржавања и/или сервисирања и искључивања из употребе производа и/или опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач и делатности сакупљања, обнављања и обраде тих супстанци и стављања у промет обновљених и обрађених супстанци које оштећују озонски омотач, правна лица и предузетници морају да имају дозволу Министарства.
(5) Против акта из става 4. овог члана није дозвољена жалба већ се може покренути управни спор.
(6) Правна лица и предузетници који обављају делатност инсталирања, одржавања и/или сервисирања, провере испуштања производа и/или опреме и сакупљања супстанци које оштећују озонски омотач дужни су да обавесте Министарство о промени у погледу испуњавања услова из става 3. овог члана и прописа из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана сазнања о насталој промени.
Члан 50 Поступање са флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште, као и производима и/или опремом који их садрже
(1) Влада, на предлог Министарства, прописује поступно смањивање потрошње одређених флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, контролу емисија, листу и састав флуорованих гасова са ефектом стаклене баште и њихов потенцијал глобалног загревања, поступање са флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште, производима и/или опремом који их садрже или се ослањају на њих, поступање са флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште након престанка употребе производа и/или опреме који их садрже или се ослањају на њих, начин њиховог сакупљања, обнављања, обраде или уништавања, употребе и трајног одлагања, стављања у промет, начин обрачуна трошкова њихове поновне употребе, начин означавања производа и/или опреме који садрже флуороване гасове са ефектом стаклене баште, начин контроле употребе, процедуре за проверу испуштања стационарне расхладне и климатизационе опреме, топлотних пумпи и система за заштиту од пожара који садрже три или више килограма флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, као и поступање са климатизационим системима у одређеним моторним возилима, који садрже флуороване гасове са ефектом стаклене баште.
(2) Прописом из става 1. овог члана утврђују се услови које морају да испуне правна лица и предузетници који обављају делатност производње, инсталирања, одржавања и/или сервисирања, сакупљања, обнављања и обраде, контролу употребе, стављања у промет, трајног одлагања и искључивања из употребе производа и/или опреме који садрже или се ослањају на флуороване гасове са ефектом стаклене баште.
(3) Правна лица и предузетници који обављају делатност инсталирања, одржавања и/или сервисирања, провере испуштања производа и/или опреме и сакупљања флуорованих гасова са ефектом стаклене баште морају да имају запослене који поседују сертификат за обављање наведених делатности.
(4) За обављање делатности производње, инсталирања, одржавања и/или сервисирања и искључивања из употребе производа и/или опреме који садрже флуороване гасове са ефектом стаклене баште и делатности сакупљања, обнављања и обраде флуорованих гасова са ефектом стаклене баште и стављања у промет обновљених и обрађених флуорованих гасова са ефектом стаклене баште правна лица и предузетници морају да имају дозволу Министарства.
(5) Против акта из става 4. овог члана није дозвољена жалба већ се може покренути управни спор.
(6) Правна лица и предузетници који обављају делатност инсталирања, одржавања и/или сервисирања, провере испуштања производа и/или опреме и сакупљања флуорованих гасова са ефектом стаклене баште дужни су да обавесте Министарство о промени у погледу испуњавања услова из става 3. овог члана и прописа из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана сазнања о насталој промени.
(1) Услове и минималне захтеве за установе које организују и спроводе обуку; услове, минималне захтеве и поступак за спровођење обука, полагање испита; добијање, одузимање и обнављање сертификата; изглед и форму сертификата за запослене код правних лица и/или предузетника који обављају делатност инсталирања, одржавања и/или сервисирања и провере испуштања расхладне и климатизационе опреме и топлотних пумпи и система за заштиту од пожара који садрже или се ослањају на супстанце које оштећују озонски омотач или на флуороване гасове са ефектом стаклене баште, делатност сакупљања супстанци које оштећују озонски омотач или флуорованих гасова са ефектом стаклене баште из расхладне и климатизационе опреме и топлотних пумпи, система за заштиту од пожара и опреме која садржи раствараче и искључивања из употребе ове опреме и система, делатност сакупљања флуорованих гасова са ефектом стаклене баште из опреме за високонапонско прекидање и делатност сакупљања супстанци које оштећују озонски омотач или флуорованих гасова са ефектом стаклене баште из климатизационих система одређених моторних возила, прописује Влада на предлог Министарства.
(2) Сертификат издаје Министарство на основу захтева у форми решења. Сертификат се издаје на период од пет година од дана издавања и након истека важења може се обновити. Сертификат се може одузети на предлог инспектора за заштиту животне средине ако носилац сертификата не испуњава прописане услове.
На територији Републике Србије забрањује се:
- 1) производња супстанци које оштећују озонски омотач;
- 2) увоз и/или извоз супстанци које оштећују озонски омотач и одређених флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, а који су утврђени потврђеним међународним уговором, односно производа и опреме који садрже ове супстанце или одређене флуороване гасове са ефектом стаклене баште, из земаља односно у земље које нису уговорне стране тог уговора;
- 3) увоз и/или извоз без дозволе супстанци које оштећују озонски омотач и флуорованих гасова са ефектом стаклене баште;
- 4) увоз и/или извоз и стављање у промет нових производа и опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, изузев у случајевима дефинисаним прописом из члана 49. овог закона;
- 5) испуштање супстанци које оштећују озонски омотач и флуорованих гасова са ефектом стаклене баште;
- 6) пуњење производа и опреме који су предвиђени да садрже флуороване гасове са ефектом стаклене баште са супстанцама које оштећују озонски омотач, као и пуњење производа и опреме који су предвиђени да садрже супстанце које оштећују озонски омотач са флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште;
- 7) испирање производа и/или опреме супстанцама које оштећују озонски омотач;
- 8) стављање у промет супстанци које оштећују озонски омотач и флуорованих гасова са ефектом стаклене баште физичким лицима, осим предузетницима који имају дозволу Министарства из члана 49. став 4. овог закона и/или члана 50. став 4. овог закона;
- 9) увоз и/или извоз и стављање у промет коришћених производа и опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач;
- 10) поступање са супстанцама које оштећују озонски омотач и флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште, као и производима и/или опремом који садрже ове супстанце без дозволе издате од стране Министарства;
- 11) увоз и извоз флуорованих гасова са ефектом стаклене баште и супстанци које оштећују озонски омотач у неповратним боцама под притиском, изузев за есенцијалну лабораторијску и аналитичку примену.
Члан 53 Евиденција о супстанцама које оштећују озонски омотач и флуорованим гасовима са ефектом стаклене баште
(1) Министарство води евиденцију о увозу, извозу, стављању у промет и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач и флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, као и евиденцију правних лица и предузетника који се баве делатношћу увоза и/или извоза, стављања у промет супстанци које оштећују озонски омотач и/или флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, односно производа и/или опреме који их садрже, производње и одржавања производа и опреме који садрже супстанце које оштећују озонски омотач или флуороване гасове са ефектом стаклене баште, као и сакупљања, обнављања и обраде супстанци које оштећују озонски омотач и флуорованих гасова са ефектом стаклене баште.
(2) Агенција води евиденцију годишњих извештаја о увозу и/или извозу, стављању у промет супстанци које оштећују озонски омотач и/или флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, односно производа и/или опреме који их садрже, сакупљеним, обновљеним и обрађеним количинама супстанци које оштећују озонски омотач и/или флуорованих гасова са ефектом стаклене баште, као и о произведеним и инсталираним производима и/или опреми који садрже супстанце које оштећују озонски омотач или флуороване гасове са ефектом стаклене баште.
(3) Правно лице и/или предузетник који се бави делатношћу из става 2. овог члана дужан је да достави податке Агенцији у форми електронског документа, уносом података у информациони систем Националног и локалног регистра извора загађивања, у складу са прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.
(4) Министар прописује, начин, рокове и процедуре достављања података из става 2. овог члана.
Члан 54 Мере превенције и санације
(1) Стационарни тачкасти извор загађивања мора да се пројектује, гради и/или производи, опрема, користи и одржава тако да не испушта загађујуће материје у ваздух у количини већој од прописаних граничних вредности емисије.
(2) Уколико дође до квара уређаја којима се обезбеђује спровођење прописаних мера заштите или до поремећаја технолошког процеса, због чега долази до прекорачења граничних вредности емисије, оператер је дужан да квар или поремећај отклони, односно прилагоди рад насталој ситуацији или да обустави технолошки процес, како би се емисија свела на дозвољене границе у најкраћем року.
(3) У случају прекорачења граничних вредности емисија загађујућих материја у ваздуху оператер је дужан да, када уочи или по налогу надлежног инспектора, предузме техничко-технолошке мере или да обустави технолошки процес, како би се концентрације емитованих загађујућих материја свеле на прописане граничне вредности емисије.
(4) Оператер стационарног тачкастог извора загађивања, код кога се у процесу обављања делатности могу емитовати гасови непријатног мириса, дужан је да примењује мере које ће довести до редукције мириса иако је концентрација емитованих загађујућих материја у отпадном гасу испод граничне вредности емисије.
Члан 55 Дозвола за рад
(1) Новоизграђени или реконструисани стационарни тачкасти извор загађивања за који није прописана обавеза издавања интегрисане дозволе, израде студије о процени утицаја на животну средину, односно чија изградња или реконструкција није прописана посебним пописима у области одбране може да почне са радом након што прибави дозволу за рад.
(2) Дозволу из става 1. овог члана издаје орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине у форми решења.
(3) На првостепено решење надлежног органа јединице локалне самоуправе из става 2. овог члана може се изјавити жалба.
(4) Надлежни орган јединице локалне самоуправе издаје дозволу из става 1. овог члана ако утврди:
- 1) да је оператер предузео све планиране техничко-технолошке и друге мере заштите ваздуха од загађивања;
- 2) да су емисије загађујућих материја из тог стационарног тачкастог извора загађивања испод прописаних граничних вредности емисије.
(5) Уз захтев за издавање дозволе из става 1. овог члана прилаже се:
- 1) употребна дозвола или када се иста не издаје еквивалентни последњи документ који омогућава почетак експлоатације стационарног тачкастог извора загађивања;
- 2) решење о регистрацији привредног субјекта од Агенције за привредне регистре;
- 3) изјава оператера да је предузео све планиране техничко-технолошке и друге мере заштите ваздуха од загађивања;
- 4) услови и сагласности других надлежних органа и организација прибављених у складу са посебним законима;
- 5) извештај о извршеном мерењу емисије загађујућих материја у ваздух, као и друга документација неопходна за доношење решења, по налогу надлежног органа.
(6) У случају да се на стационарном тачкастом извору загађивања не могу спровести мерења емисије загађујућих материја у ваздух у складу са прописом који регулише област мерења емисије загађујућих материја у ваздух из стационарних тачкастих извора загађивања, уз захтев за издавање дозволе за рад прилаже се и извештај овлашћеног правног лица за мерење емисије загађујућих материја у ваздух да није могуће извршити мерења.
(7) Надлежни орган ће привремено одобрити рад извора загађивања из става 1. овог члана ради прибављања резултата мерења емисије, ако та мерења нису обављена у току пробног рада.
(8) Дозволом за рад из става 1. овог члана утврђује се да су испуњени услови заштите ваздуха од загађивања и одобрава рад стационарног тачкастог извора загађивања.
(9) У документа из става 5. тач. 1) и 2) овог члана орган по службеној дужности врши увид, односно прибавља документа из става 5. тач. 1) и 2) овог члана, уз сагласност подносиоца захтева.
(10) Одредбе овог члана не примењују се на постројења и активности у којима се користе органски растварачи, а која подлежу обавези регистрације у складу са чланом 43. став 5. овог закона.
Забрањује се рад новоизграђеног или реконструисаног стационарног тачкастог извора загађивања, као и обављање других активности на отвореном простору које могу довести до неконтролисаног ослобађања загађујућих материја, док се не прибави дозвола за рад из члана 55. став 1. овог закона.
Члан 57 Обавезе оператера
(1) Оператер је дужан да:
- 1) податке о стационарном тачкастом извору загађивања и свакој његовој промени (реконструкцији) достави Агенцији, надлежном органу аутономне покрајине и надлежном органу јединице локалне самоуправе;
- 2) обезбеди редовни мониторинг емисије;
- 3) обезбеди континуална мерења емисије када је то прописано за одређене загађујуће материје и/или изворе загађивања самостално, путем аутоматских уређаја за континуално мерење, уз сагласност Министарства;
- 4) обезбеди контролна мерења емисије у ваздух преко другог овлашћеног правног лица, кад оператер самостално или преко одређеног овлашћеног правног лица врши мерења, а резултати извршених мерења пружају основ за то;
- 5) обезбеди прописана повремена мерења емисије, преко овлашћеног правног лица, уколико не врши континуално мерење емисије;
- 6) обезбеди праћење квалитета ваздуха по налогу надлежног инспекцијског органа, самостално или преко овлашћеног правног лица;
- 7) води евиденцију о обављеним мерењима са подацима о мерним местима, резултатима и учесталости мерења и достави податке у форми електронског документа, уносом података у информациони систем Националног и локалног регистра извора загађивања, у складу са прописима којима се уређује електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању, Агенцији, надлежном органу аутономне покрајине и надлежном органу јединице локалне самоуправе и то за мерења из тач. 2) и 3) овог става једном у три месеца у року од 15 дана од истека тромесечја, за мерења из тачке 5) овог става у року од 30 дана од дана извршеног мерења, за мерења на годишњем нивоу у виду годишњег извештаја најкасније до 31. марта текуће године за претходну календарску годину;
- 8) води евиденцију о врсти и квалитету сировина и горива;
- 9) води евиденцију о раду уређаја за спречавање или смањивање емисије загађујућих материја у ваздух, као и мерних уређаја за мерење емисије.
(2) Оператер је дужан да о свом трошку спроведе мере за смањење емисија загађујућих материја за своје стационарне тачкасте изворе загађивања.
VI Послови мерења нивоа загађујућих материја у ваздуху и мерења емисије загађујућих материја у ваздух
Члан 58 Национална референтна лабораторија
(1) Национална референтна лабораторија је правно лице које је акредитовано према стандардима СРПС ИСО/ИЕЦ 17025 и СРПС ИСО 17043 и обезбеђује одобрење мерних система, обезбеђивање тачности мерења квалитета ваздуха, анализу метода оцењивања квалитета ваздуха и националну координацију програма осигурања квалитета на територији Републике Србије.
(2) Обавезе Националне референтне лабораторије, услови које треба да испуњава Национална референтна лабораторија у погледу, простора, опреме, запослених, као и садржину, форма и изглед докумената које национална референтна лабораторија издаје, начин извештавања, финансирања, поступак проглашења и остали релевантни услови уређују се посебним законом.
Члан 59 Овлашћена правна лица
(1) Овлашћена правна лица која имају дозволу за мониторинг квалитета ваздуха дужна су да мерење квалитета ваздуха обављају у складу са прописом из члана 9. став 3. овог закона и члана 18. овог закона.
(2) Овлашћена правна лица која имају дозволу за мерење емисије из стационарних тачкастих извора загађивања дужна су да мерење емисије обављају у складу са прописима из чл. 39, 40. и 43. овог закона.
(3) Правно лице из члана 15. став 9. овог закона дужно је да своју делатност врши у складу са прописима из члана 9. став 3. овог закона и члана 18. овог закона.
Члан 60 Дозвола за правна лица
(1) Овлашћена правна лица из члана 59. ст. 1. и 2. овог закона могу да врше мерење по добијању дозволе Министарства, уколико испуњавају услове у погледу кадрова, опреме и простора, као и ако су технички оспособљена према захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025.
(2) Влада, на предлог Министарства, прописује ближе услове за издавање дозволе из става 1. овог члана, садржај дозволе, као и услове које треба да испуни правно лице из члана 15. став 9. овог закона.
(3) Дозвола за мерење квалитета ваздуха и/или емисије одузеће се ако овлашћено правно лице престане да испуњава прописане услове и ако се утврди да овлашћено правно лице ове послове не обавља у складу са издатом дозволом и прописима из члана 9. став 3. овог закона, члана 18. овог закона односно чл. 39, 40. и 43. овог закона.
(4) На решење којим се издаје дозвола из става 1. овог члана није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Члан 61 Сагласност за оператере
(1) Оператер који самостално врши мерење квалитета ваздуха и/или емисије, мерења мора вршити у складу са прописима из члана 9. став 3. овог закона и члана 18. овог закона, односно чл. 39, 40. и 43. овог закона.
(2) Оператер из става 1. овог члана може да у оквиру своје регистроване делатности самостално врши мерења квалитета ваздуха и/или емисије по прибављању сагласности Министарства у форми решења под условом да је стручно и технички оспособљен према захтевима стандарда СРПС ИСО/ИЕЦ 17025.
(3) Влада на предлог Министарства, прописује ближе услове за издавање сагласности из става 2. овог члана и садржај сагласности.
(4) На решење из става 2. овог члана није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Члан 62 Стручна и техничка оспособљеност
(1) Правно лице из члана 59. ст. 1. и 2. овог закона и члана 61. став 1. овог закона може да добије дозволу, односно сагласност за вршење послова из члана 59. ст. 1. и 2. овог закона и члана 61. став 1. овог закона уз услов да је стручно и технички оспособљено, што доказује потврдом издатом од стране националног акредитационог тела.
(2) Оцењивање стручне и техничке оспособљености из става 1. овог члана врши Акредитационо тело Србије.
Члан 63 Одузимање дозволе и сагласности
(1) Министарство на основу извештаја надлежног инспектора одузима дозволу из члана 60. став 1. овог закона, односно сагласност из члана 61. став 2. овог закона.
(2) На решење којим се одузима дозвола, односно сагласност из става 1. овог члана није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Члан 64 Ревизија дозвола и сагласности
(1) Ревизија дозвола из члана 60. став 1. овог закона, односно сагласности из члана 61. став 2. овог закона врши се сваке четврте године.
(2) Ревизија дозвола, односно сагласности из става 1. овог члана врши се и на захтев овлашћеног правног лица, односно оператера, уколико дође до промена у акту о акредитацији или услова предвиђених чланом 60. став 2. овог закона и чланом 61. став 3. овог закона.
(3) Уколико дође до промена у акту о акредитацији или услова предвиђених чланом 60. став 2. овог закона и чланом 61. став 3. овог закона, овлашћено правно лице, односно оператер, дужан је да о томе обавести Министарство у року од 30 дана од дана сазнања о насталој промени.
(4) Министарство на званичној интернет страници објављује списак овлашћених правних лица из члана 59. ст. 1. и 2. овог закона којима је издата дозвола из члана 60. став 1. овог закона, као и оператера из члана 61. став 1. овог закона којима је издата сагласност из члана 61. став 2. овог закона.