II Заједничке одредбе
(1) Послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига поверавају се општинама, односно градовима, односно граду Београду.
(2) Послове из става 1. овог члана извршава општинска управа, односно градска управа, односно градска управа града Београда.
(3) Послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија поверавају се:
(4) – граду Нишу за град Приштину и општине: Подујево, Глоговац, Обилић, Липљан и Косово Поље;
(5) – граду Крагујевцу за општине: Пећ, Исток и Клина;
(6) – граду Краљеву за општине: Косовска Митровица, Србица, Зубин Поток, Вучитрн, Звечан и Лепосавић;
(7) – граду Крушевцу за општине: Призрен, Ораховац, Сува Река и Гора;
(8) – граду Јагодини за општине: Ђаковица и Дечани;
(9) – граду Врању за општине: Гњилане, Витина, Косовска Каменица и Ново Брдо;
(10) – граду Лесковцу за општине: Урошевац, Качаник, Штимље и Штрпце.
(11) Послове из става 3. овог члана извршава градска управа.
О жалби против првостепеног решења органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона решава министар надлежан за послове управе (у даљем тексту: Министар).
(1) Матично подручје одређује одлуком скупштина општине, односно града, односно града Београда по прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове управе (у даљем тексту: Министарство).
(2) Матично подручје чини једно или више насељених места.
(3) Министар ближе уређује критеријуме за одређивање матичних подручја.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Матичне књиге воде се у седишту матичног подручја.
(2) Седиште матичног подручја одређује скупштина општине, односно града, односно града Београда у одлуци о матичним подручјима.
(1) За једно матично подручје одређује се један матичар и један или више заменика матичара.
(2) Брисан је ранији став 2. (види члан 3. Закона - 47/2018-8)
Матичар, односно заменик матичара (у даљем тексту: матичар) може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара.
Измењен: Сл. гласник РС 145/2014
Посебан стручни испит за матичара полаже се пред комисијом Министарства, по програму који доноси Министар.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Министарство води евиденцију о положеном посебном стручном испиту за матичара.
(2) У евиденцију из става 1. овог члана уписује се: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном посебном стручном испиту за матичара.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Брисан је ранији став 1. (види члан 5. Закона - 47/2018-8)
(2) Овлашћење из члана 11. овог закона даје Министар на предлог функционера који руководи органом из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона, након положеног посебног стручног испита за матичара.
(3) Брисан је ранији став 3. (види члан 5. Закона - 47/2018-8)
(1) Министарство води евиденцију о датим овлашћењима за обављање послова матичара.
(2) У евиденцију из става 1. овог члана уписује се: име и презиме матичара; орган из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона који је поднео предлог за давање овлашћења за обављање послова матичара; број и датум решења којим се даје овлашћење за обављање послова матичара; ниво и врста стеченог образовања и стручни назив који је стекао матичар; датум када је положен посебан стручни испит за матичара; да ли је дато овлашћење за вођење матичних књига у својству матичара или заменика матичара; општина односно град и матично подручје за које је матичар овлашћен за вођење матичних књига; број и датум решења о престанку овлашћења за обављање послова матичара.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Стручно усавршавање је право и дужност матичара да стиче знања и вештине, односно способности за извршавање послова матичара.
(2) Стручно усавршавање матичара остварује су у складу са законом који уређује права и дужности запослених у јединицама локалне самоуправе.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Посебни секторски програм обуке матичара, за сваку годину, припрема, развија и доноси Министарство, након спроведеног поступка утврђивања потреба за секторским стручним усавршавањем у повереним пословима матичних књига.
(2) Министарство самостално спроводи донети програм из става 1. овог члана, а може одлучити да га спроведе и на други начин, у складу са законом који уређује права и дужности запослених у јединицама локалне самоуправе.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Министарство спроводи проверу знања матичара стеченог на стручном усавршавању из члана 13а овог закона, у складу са планом и програмом провере знања који доноси Министар.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Министарство води евиденцију о посебним секторским програмима обуке матичара и провери знања матичара стеченог на секторском стручном усавршавању.
(2) Евиденција из става 1. овог члана садржи податке о: јединици локалне самоуправе – општини односно граду и матичном подручју за које је матичар овлашћен за вођење матичних књига; учесницима – име и презиме, јединствени матични број грађана, да ли обавља послове у својству матичара или заменика матичара, оствареном успеху у провери знања стеченог на стручном усавршавању; спроводиоцу коме је поверено извођење обуке; предавачима и другим реализаторима програма обуке; оценама успешности спроведених програма; материјалима који су припремљени за потребе или су производ програма стручног усавршавања.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Ако су и матичар и његов заменик привремено спречени да обављају послове, Министар на предлог функционера који руководи органом из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона овлашћује запосленог у том органу који ће привремено обављати послове матичара.
(2) Запослени из става 1. овог члана може бити лице које испуњава услове из члана 11. овог закона.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Члан 15 Начин вођења матичних књига
(1) Матичне књиге воде се у електронском и папирном облику.
(2) Матичне књиге у електронском облику воде се у Регистру матичних књига.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Подаци у матичне књиге уписују се на српском језику, ћириличким писмом.
(1) Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује се на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом.
(2) Лично име детета, родитеља, супружника и умрлог држављанина Републике Србије уписано у извод из матичне књиге иностраног органа према правилима језика и писма државе издавања, уписује се у матичне књиге које се воде према овом закону у складу са правилима српског језика и ћириличког писма.
(3) Лично име страног држављанина, поред уписа на српском језику, ћириличким писмом, уписује се у матичну књигу венчаних, односно матичну књигу умрлих и према правилима језика и писма државе чији је држављанин, у облику садржаном у изводу из матичне књиге рођених иностраног органа.
Називи места у страним државама и називи страних држава уписују се у складу с правилима српског језика и ћириличког писма.
Матичне књиге које воде органи из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона закључује матичар по истеку календарске године, а оверава функционер који руководи тим органом, најкасније у року од 15 дана по истеку календарске године.
У матичне књиге уписују се само подаци прописани законом и другим прописима донетим на основу закона.
(1) У матичне књиге уписују се подаци о чињеницама које су пријављене, односно подаци садржани у акту надлежног органа или установе.
(2) Чињенице и подаци који се уписују у матичне књиге утврђују се пре уписа, у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.
(3) Ако постоји основана сумња да је податак који се уписује у матичну књигу нетачан, матичар је дужан да га провери пре уписа.
(1) У пријави за упис у матичну књигу морају се навести истинити подаци.
(2) Пријава може бити поднета електронски, писаним или усменим путем.
(3) О пријави поднетој усменим путем сачињава се записник на прописаном обрасцу.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Матичар је дужан да пријављени податак упише у матичну књигу без одлагања.
(2) Изузетно, упис се може одложити ради провере, односно утврђивања података који недостају, а који се уписују у матичну књигу.
(3) О одложеним уписима води се посебна евиденција.
(1) Податак о рођењу и смрти који је уписао у матичну књигу поводом пријаве поднете усменим путем матичар је дужан да прочита лицу које је пријавило тај податак, а податак о закључењу брака – супружницима и њиховим сведоцима, о чему ће у матичној књизи сачинити забелешку.
(2) Упис у матичну књигу потписује лице које је извршило пријаву, односно супружници и сведоци.
(3) Ако се брак закључује преко пуномоћника или у присуству тумача, упис потписују и пуномоћник, односно тумач.
(4) Ако лице из ст. 1-3. овог члана одбије да потпише упис у матичну књигу, матичар ће о томе сачинити забелешку у којој ће навести разлоге због којих упис није потписан.
(5) Ако лице из става 1. овог члана није писмено или није у стању да се потпише, потписаће га писмено лице које ће ставити и свој потпис. Ово лице не може бити матичар.
(6) Упис у матичну књигу у папирном облику матичар оверава својим потписом, а упис у матичну књигу у електронском облику, матичар дигитално потписује квалификованим електронским сертификатом, чиме се тај упис сматра закљученим.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Ако се податак о рођењу, односно смрти, пријављује по истеку 30 дана од дана када се десила чињеница рођења, односно смрти, матичар га може уписати у матичну књигу само на основу решења надлежног органа.
Ако услед више силе или ванредне ситуације или других сличних разлога поједини подаци нису могли бити уписани у матичну књигу, накнадни упис извршиће се на основу решења надлежног органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона.
(1) Ако матичну књигу у коју треба унети забелешку о промени податка о личном стању грађана (у даљем тексту: накнадна забелешка) води други матичар, матичар који је извршио упис дужан је да без одлагања достави о томе електронски извештај у Регистар матичних књига матичару који води матичну књигу у коју треба унети накнадну забелешку.
(2) Ако матичар који је извршио упис води и матичну књигу у коју треба унети накнадну забелешку, дужан је да накнадну забелешку унесе без одлагања, а најкасније следећег радног дана.
(3) Ако се матична књига у коју треба унети накнадну забелешку води у иностранству, матичар који је извршио упис дужан је да Министарству, без одлагања, а најкасније следећег радног дана, достави извод из матичне књиге.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Надлежни орган дужан је да одлуку о чињеници рођења, закључења брака и смрти и променама у вези са том чињеницом достави надлежном матичару ради уписа у матичну књигу, у року од 15 дана од дана када је одлука постала правноснажна.
Члан 29 Исправке у матичним књигама
Подаци уписани у матичне књиге не смеју се прецртавати, брисати и преправљати.
Грешке у матичним књигама које су уочене пре закључења уписа, исправља матичар, у складу с прописом којим се уређује начин вођења матичних књига.
(1) Грешке у матичним књигама које су уочене после закључења уписа, матичар може исправити само на основу решења надлежног органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, ако је у Регистар матичних књига погрешно уписан податак због техничке или очигледне грешке или грешке у пријави, орган из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона врши исправку грешке настале након закључења електронског уписа, а пре уписа у папирни облик, с тим да се датум и текст исправке бележи у оквиру Регистра матичних књига.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Поступак исправке грешке води се по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак.
Члан 33 Регистар матичних књига
(1) Регистар матичних књига је јединствена база података о личном стању грађана која се води у електронском облику.
(2) Регистар из става 1. овог члана садржи евиденцију о личном стању грађана из члана 2. овог закона.
(3) Министарство обезбеђује услове за вођење Регистра матичних књига, који може бити смештен и изван седишта министарства.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Матичне књиге у Регистру матичних књига за текућу годину води матичар овлашћен за вођење матичне књиге у папирном облику.
(2) Матичар је дужан да без одлагања, са уписом у Регистар матичних књига изврши упис у матичну књигу у папирном облику, односно са уписом у матичну књигу у папирном облику, без одлагања изврши упис у Регистар матичних књига.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Министарство је дужно да обезбеди непрекидно функционисање информационог система формирањем секундарне базе података и секундарног рачунарског система, који мора бити удаљен од места на коме се налази примарни информациони систем, чиме се обезбеђује континуитет његовог рада у случају поплаве, пожара и другог вида уништавања.
(2) Начин чувања, заштите и сигурности података у оквиру Регистра матичних књига ближе уређује министар.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Регистар матичних књига повезује се са службеним евиденцијама, односно регистрима у којима се воде подаци који се изворно уписују у матичне књиге, ако за то постоји правни основ и технички услови за повезивање са Регистром матичних књига.
(2) Регистар матичних књига обезбеђује податке за вршење послова из надлежности државних органа, органа аутономних покрајина, локалних самоуправа и имаоца јавних овлашћења, у складу са прописом којим се уређује општи управни поступак.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Министарство преузима податке из Регистра матичних књига потребне за редовно ажурирање службених евиденција које се воде као електронске базе података из надлежности министарства, као и ради обраде, анализе података и израде извештаја потребних за обављање послова из своје надлежности.
(2) Министарство преузима податке из Регистра матичних књига који се односе на чињеницу смрти, као и друге податке од значаја за ажурирање, односно вршење промена по службеној дужности у јединственом бирачком списку.
(3) Ажурирање односно вршење промена по службеној дужности из става 2. овог члана спроводи се у поступку утврђеном законом којим се уређује јединствени бирачки списак и упутством министра.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Подаци, као и исправке података унетих у Регистар матичних књига чувају се у систему са датумом и временом уноса, као и подацима о матичару који је извршио унос, односно исправку података.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Члан 37 Чување матичних књига и увид у матичне књиге
Брисан је (види члан 21. Закона - 47/2018-8)
Матичне књиге у папирном облику чува матичар.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Матичне књиге и списи на основу којих се врши упис у матичне књиге спадају у категорију регистратурског материјала који има трајни рок чувања.
(2) Матичне књиге и списи на основу којих се врши упис у матичне књиге морају се чувати од оштећења, уништења и злоупотребе.
(3) Мере техничке заштите матичних књига могу се предузимати само на начин уређен прописима о културним добрима.
Матичне књиге и списи на основу којих је извршен упис у матичне књиге по истеку 100 година од последњег уписа записнички се предају као целина (архивски фонд) на чување надлежном архиву.
(1) Увид у матичне књиге, као и списе на основу којих је извршен упис у матичне књиге, дозволиће се лицу на које се ти подаци односе, супружнику, крвном сроднику у правој линији и лицу које је у другом степену крвног сродства у побочној линији, усвојитељу или старатељу.
(2) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може извршити увид у матичну књигу рођених, као и списе на основу којих се врши упис у матичну књигу рођених, а који се односе на његово порекло.
(3) После новог уписа чињенице рођења усвојеника право увида у матичну књигу рођених за дете имају само дете и усвојитељи детета, на начин утврђен законом који уређује област породичноправне заштите.
(4) После уписа податка о промени пола, право увида у матичну књигу рођених и списе за лице које је променило пол, имају само лице које је променило пол, дете и родитељи тог лица, као и надлежни органи за вршење послова из своје надлежности, у складу са законом.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
О одбијању захтева за увид у матичне књиге, као и списе на основу којих је извршен упис у матичне књиге, орган из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона доноси решење, у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.
Члан 43 Обнављање матичних књига
(1) Ако су матичне књиге уништене или нестале, њиховом обнављању приступа се без одлагања.
(2) Ради обнављања матичних књига грађани су дужни да дају податке који су им познати.
(1) Ако се матична књига уништи или нестане, обнавља се на основу сачуваног облика матичне књиге на начин и у року који одреди Министар.
(2) Министар решењем одређује обнављање уништених или несталих матичних књига, као и поступак и рок у коме ће бити обновљене.
(3) Трошкове обнављања сноси орган код кога је уништени примерак матичне књиге био на чувању.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
III Матична књига рођених
У матичну књигу рођених уписују се:
- 1) подаци о рођењу, и то: име и презиме детета; скраћено лично име; пол детета; дан, месец, година и час рођења; место и општина рођења, а ако је дете рођено у иностранству и назив државе рођења; јединствени матични број грађана и држављанство детета;
- 2) подаци о родитељима детета, и то: име и презиме и ако су родитељи у браку, презиме пре закључења брака; јединствени матични број грађана; дан, месец и година рођења; место и општина рођења, а ако је родитељ рођен у иностранству и назив државе рођења; држављанство; пребивалиште и адреса;
- 3) подаци о: материнству утврђеном или оспореном судском одлуком; признању очинства; очинству утврђеном или оспореном судском одлуком; усвојењу и престанку усвојења; стављању под старатељство и престанку старатељства; лишењу и враћању родитељског права; продужењу и престанку продуженог родитељског права; закључењу и престанку брака; промени личног имена, имена или презимена детета и родитеља, односно усвојитеља или старатеља; стицању и престанку држављанства; смрти, као и други подаци одређени законом или другим прописом донетим на основу закона.
(1) У матичну књигу рођених уписује се податак о националној припадности.
(2) Податак о националној припадности се уписује на захтев родитеља на основу њихове заједничке изјаве, која се уноси у пријаву из члана 47. став 1. овог закона, односно дате на записник, пред матичаром који води матичну књигу рођених.
(3) Уколико један од родитеља није жив или није познат, други родитељ може одредити националну припадност детета.
(4) Уколико се родитељи не сагласе у погледу националне припадности детета, упис тог податка неће се извршити, а дете стицањем пунолетства може тражити да се изврши упис.
(5) На промену или брисање податка о националној припадности детета сходно се примењују одредбе о упису.
(6) Пунолетно лице, коме у матичној књизи рођених није уписан податак о националној припадности или уколико жели да се тај податак брише или промени, може то учинити на основу изјаве дате на записник пред матичаром који води матичну књигу рођених.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) У матичну књигу рођених уписује се податак о промени пола на основу решења органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона, које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе.
(2) Здравствена установа из става 1. овог члана доставља потврду надлежном органу из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона у року од 15 дана од дана промене пола.
(3) Потврду из става 1. овог члана здравствена установа доставља електронским путем, а без одлагања и путем поште.
(4) У потврду из става 1. овог члана уписује се: име и презиме; датум; место; општина/град рођења; јединствени матични број грађана; име и презиме родитеља, лица коме је промењен пол; податак о промени пола за то лице, као и име и презиме лекара који је издао потврду.
(5) Министар и министар надлежан за послове здравља споразумно прописују начин издавања и образац потврде из става 1. овог члана.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) У случајевима када у матичној књизи рођених није уписан јединствени матични број грађана или је уписан, а није одређен у складу са прописима из области јединственог матичног броја грађана, орган из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона који води матичну књигу рођених преузима податке из службене евиденције јединствених матичних бројева грађана коју води министарство надлежно за унутрашње послове.
(2) Подаци се преузимају на основу појединачног упита, а према подацима из извода из матичне књиге рођених и уверења о свим променама личног имена.
(3) Податак о јединственом матичном броју грађана уписаће се у матичну књигу рођених само ако је орган на несумњив и неспоран начин утврдио да се тај податак односи на лице за које се врши упис.
(4) Орган из става 1. овог члана, дужан је да без одлагања извештај о уписаном податаку о јединственом матичном броју грађана, достави надлежном матичару који води матичну књигу венчаних, односно умрлих за то лице, ради ажурирања тог податка.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Рођење детета пријављује се надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених.
(1) Рођење детета у здравственој установи дужна је да пријави здравствена установа електронским путем на прописаном обрасцу, а без одлагања и путем поште.
(2) По извршеном упису на основу електронски поднете пријаве обавештава се лице на кога се тај упис односи, а матичар доставља извод из матичне књиге рођених.
(3) Рођење детета ван здравствене установе дужан је да пријави отац детета, а ако он није у могућности да то учини, други члан домаћинства, односно лице у чијем стану је дете рођено, или мајка чим за то буде способна, или бабица, односно лекар који су присуствовали порођају, а ако ових лица нема или нису у могућности да пријаве рођење – лице које је сазнало за рођење.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Рођење детета пријављује се у року од 15 дана од дана рођења.
(2) Ако је дете мртво рођено, рођење се мора пријавити у року од 24 часа од његовог рођења.
(1) Чињеница рођења уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја у чијем саставу је насељено место рођења детета.
(2) Чињеница рођења детета у превозном средству у току путовања уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја у чијем саставу је насељено место где се путовање мајке завршило.
(1) Чињеница рођења детета чији су родитељи непознати уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја у чијем саставу је насељено место где је дете нађено.
(2) Упис се врши на основу решења надлежног органа старатељства, које садржи следеће податке: лично име детета; пол детета; дан, месец, годину и час рођења; место и општину рођења и држављанство детета. Као место рођења уписује се насељено место где је дете нађено.
(3) Орган старатељства доноси решење из става 2. овог члана на основу записника о налажењу детета и доставља га заједно са записником о налажењу детета матичару.
(1) Чињеница рођења детета без родитељског старања која се пријављује по истеку рока из члана 25. овог закона, а коју није могуће уписати у матичну књигу рођених на начин уређен чл. 49. и 50. овог закона, уписује се у матичну књигу рођених по месту боравишта детета у време покретања поступка за упис те чињенице у матичну књигу рођених.
(2) Упис се врши на основу решења надлежног органа старатељства, које садржи следеће податке: лично име детета; пол детета; дан, месец и годину рођења; место и општину рођења и држављанство детета. Као место рођења уписује се насељено место где дете има боравиште у време покретања поступка за упис чињенице рођења у матичну књигу рођених.
(3) Ако се накнадно утврди да је рођење детета већ уписано у матичну књигу рођених, орган старатељства који је донео решење из става 2. овог члана решењем ће поништити каснији упис чињенице рођења детета у матичну књигу рођених.
(1) Усвојено дете уписује се у матичну књигу рођених на основу решења о новом упису рођења усвојеника које доноси орган старатељства.
(2) Решење о новом упису чињенице рођења усвојеника садржи следеће податке: лично име детета; пол детета; дан, месец, годину и час рођења; место и општину рођења и држављанство детета. Подаци о родитељима замењују се подацима о усвојитељима.
(3) Решење из става 1. овог члана коначно је и њиме се поништава ранији упис рођења усвојеника.
(1) На основу пресуде о поништењу усвојења коју суд доставља органу старатељства пред којим је засновано усвојење, орган старатељства доноси решење о поништењу решења о новом упису рођења усвојеника.
(2) На основу решења из става 1. овог члана оснажује се први упис рођења детета.
(1) Лица која су по прописима о личном имену овлашћена да одреде лично име детета дужна су да ради уписа у матичну књигу рођених пријаве надлежном матичару лично име детета најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета.
(2) Ако се лица из става 1. овог члана не споразумеју о личном имену детета, дужна су да о томе обавесте надлежног матичара у року од 30 дана од дана рођења детета.
(3) Ако је рок из става 1. овог члана протекао, упис личног имена детета извршиће се на основу решења надлежног органа старатељства.
V Матична књига умрлих
У матичну књигу умрлих уписују се:
- 1) подаци о смрти, и то: име и презиме умрлог; његово презиме пре закључења брака; пол умрлог; дан, месец, година и час смрти; место и општина смрти, а ако је умро у иностранству и назив државе; дан, месец, година и час рођења; место и општина рођења, а ако је рођен у иностранству и назив државе; брачни статус; јединствени матични број грађана; држављанство; пребивалиште и адреса умрлог;
- 2) име и презиме супружника умрлог и његово презиме пре закључења брака, ако је умрли био у браку; име и презиме родитеља умрлог; име и презиме и пребивалиште лица које је пријавило смрт; назив и седиште установе или организације која је пријавила смрт;
- 3) проглашење несталог лица умрлим и смрт утврђена у судском поступку.
(1) Чињеница смрти пријављује се надлежном матичару .
(2) О усменој пријави сачињава се записник на прописаном обрасцу.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Чињеницу смрти дужни су да пријаве чланови породице с којима је умрли живео, а ако ових лица нема или нису у могућности да то учине, друга лица с којима је умрли живео или други чланови породице који су сазнали за смрт, односно лица у чијем је стану смрт наступила, а ако нема ни ових лица, чињеницу смрти дужно је да пријави лице које је прво за смрт сазнало.
(2) Чињеницу смрти лица које је умрло у здравственој установи дужна је да пријави здравствена установа електронским путем на прописаном обрасцу, а без одлагања и путем поште.
(3) Чињеницу смрти лица у војном објекту, заводу за извршење кривичних санкција, установи за смештај ученика и студената или у другој установи или организацији дужна је да пријави установа или организација у којој је лице умрло.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Чињеница смрти мора се пријавити надлежном матичару у року од три дана од дана смрти, односно од дана налажења леша.
(2) Ако је посебним прописом одређен за сахрану краћи рок од три дана, чињеница смрти мора се пријавити пре сахране.
(1) Приликом пријављивања чињенице смрти мора се поднети потврда о смрти коју издаје здравствена установа ако је лице умрло у здравственој установи, а ако је лице умрло ван здравствене установе лекар који је утврдио смрт.
(2) Ако је лице умрло у здравственој установи, потврду о смрти здравствена установа издаје електронским путем, а без одлагања и путем поште.
(3) Без потврде о смрти не може се извршити упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
Орган који врши увиђај дужан је да чињеницу смрти пријави у року од 15 дана надлежном матичару и достави примерак записника о увиђају и потврду о смрти.
(1) Умрли се може сахранити пре него што се његова смрт пријави матичару, на основу дозволе органа из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона на чијој територији ће се умрли сахранити, ако из оправданих разлога није било могуће пријавити његову смрт матичару.
(2) О издатим дозволама води се евиденција у коју се уписује: редни број уписа; датум уписа у евиденцију; орган који је донео решење о дозволи да се умрли сахрани пре пријаве чињенице смрти матичару; број и датум решења о дозволи да се умрли сахрани пре пријаве чињенице смрти матичару; подаци о смрти, и то: име и презиме умрлог и презиме пре закључења брака; пол умрлог; дан, месец, година и час смрти; место и општина смрти; а ако је умро у иностранству и назив државе; дан, месец и година рођења; место и општина рођења, а ако је рођен у иностранству и назив државе; јединствени матични број грађана; пребивалиште и адреса умрлог.
(3) Подаци из евиденције из става 2. овог члана чувају се трајно, у сврху правне сигурности у вези са уписом у матичну књигу умрлих и спречавања евентуалних злоупотреба у вези идентитета лица које је сахрањено пре уписа у матичну књигу умрлих.
Измењен: Сл. гласник РС 47/2018
(1) Чињеница смрти уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја у чијем саставу је насељено место где је смрт наступила.
(2) Ако није познато место где је смрт наступила, чињеница смрти уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја у чијем саставу је насељено место где је леш нађен.
(3) Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, ако је смрт наступила у ванредним ситуацијама, чињеница смрти уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја у чијем саставу је насељено место где се умрли сахрањује.
(1) Проглашење несталог лица умрлим и смрт утврђена у судском поступку уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја по месту последњег пребивалишта умрлог на основу правноснажне одлуке суда.
(2) Ако је последње пребивалиште умрлог непознато или у иностранству, чињенице из става 1. овог члана уписују се у матичну књигу умрлих матичног подручја у чијем саставу је место рођења тог лица, а ако је умрли рођен у иностранству, у матичну књигу умрлих матичног подручја у чијем саставу је место у коме је седиште суда.